понедељак, 05. јун 2017.

Игуман Методије на Златибору



У селу Драглица на обронцима Златибора сутра на трећи дан Духова освештаће се црква саграђена од борових балвана по узору на традицију Старог Влаха у градњи цркава брвнара.

Освећење прелепе цркве обавиће Владика жички Јустин, а у цркву ће истог дана бити унета светиња из манастира Хиландар Св. Богородица Млекопитателница коју ће из највеће српске светиње на узвишење звано Збориште у селу Драглица донети игуман Хиландара Методије.

"Заслужили су село и планина да имају украс на Зборишту. Овде сам рођен и одавде отишао у свет. Овде почива мој отац Бранислав и сви моји преци. Нисам жалио и дао сам све од себе да на Зборишту село које данас, од некада 300 кућа, животари само педесетак уздигнем светињу за све оне који су корачали овом златиборском земљом и оставим генерецијама које долазе", каже ктитор цркве Страхиња Кутлешић (1972) који је баш овде први пут удахнуо планински ваздух и угледао плаветнило неба.

Црни бор стар 200 година

"За грађу цркве бирано је 150 кубика и то само доземци, први трупци црних борова из околине Вишеграда, јер је најквалитетнији и смолом најбогатији део стабла. Пре две и по године посечена су стабла пречника 60-80 центиметара и стара два и по века”, казује мајстор Мирослав Арсенијевић.

По народном календару и традицији старих неимара, борови су сечени у децембру, кад дрво мирује. Брвна и греде нису тесани као некад, секиром, већ резани у две чачанске стругаре, али су сушени природно, у витлу, а брвна и у сушари. Уз савремене алатке, мајстори не могу без оних старинских - кесера и длета, а ексери су незаменљиви у статици дрвенарије.

"Нема брвана дужих од три метра и склапају се одвајкада исто. Сваки рог има своју тавањачу, да кров издржи ударе ветрова и снегове у висовима”, појашњава Мирослав, који је дрводелац дуже од две деценије.

Уз сво вековно искуство народног градитељства, овде иду и у корак с временом. Богомоља ће имати топлотну изолацију, подно грејање и расвету, док су под, степеништа и стазе од белог камена из Сирогојна.

извор: Глас западне Србије