петак, 19. мај 2017.

Хиландарске келије у Кареји - 4: Келија Свете Тројице



Одмах повише Поснице Светог Саве, а покрај пута ка данашњем хиландарском конаку, налази се хиландарска келија Свете Тројице. Историја келије сеже до Светог Саве Српског. Данас нажалост не постоји ни једна грађевина из тог периода.
келија Св. Тројице данас

Ово је још једна келија коју су Руси током своје атонске експанзије, слободно можемо рећи у архитектонском смислу упропастилиКрајем XIX и почетком XX века Руси су извршили претерани утицај на светогорску архитектуру. Одступајући од до тада апсолутно очуваног византијског градитељства на Атону, они започињу градњу великих коцкастих зграда за становање. Видна је у руском градитељству тенденција стремљења грађевине у висину. Нажалост ни храмове нису поштедели од ове за Свету Гору модерне архитектуре. На скоро свим руским монашкм насеобинама почињу да се подижу руске куполе, уместо пиргова осмоугаони зашиљени звоници. Шаторасти кровови покривају звонике. Уместо камених и оловних покривача уводе се поцинковани лимови, у најбољем случају бакарни. Данас су то зарђали кровови. Степеници, гелендери, балкони и тремови се граде од железа уместо до тада једино кориштеног дрвета. Као сведок овој архитектури стоји данас манастир Пантелејмон који визуелно подсећа на неку Украјину или Русију, али не и на Свету Гору. Исто је и са келијама које су некада настањивали руски монаси.


Руски јеромонах Нифонт, житељ ивиронске келије Св. Николаја, 1882. прелази у хиландарску келију Свете Тројице на Спасовим водама, недалеко од Хиландара. Након неког времена старац Нифонт окупља око себе братство за које келија на Спасовим водама постаје тесна. Тога ради, Хиландар нуди оцу Нифонту да преузме и келију Свете Тројице у Кареји. Већ 1893. године старац Нифонт са млађом братијом прелази у карејску келију, док у старој келији на Спасовим водама остају старији монаси. Старом келијом је управљао економ постављен од старца карејске келије. Такође, све трошкове и потребе издржавања старе келије је водила карејска келија Свете Тројице.

Ново братство келије Свете Тројице које је бројало и до 50 монаха, подигло је нову цркву у част Свете Тројице, док су у крипти устројили параклис Светог Николаја. Новосаграђену цркву је освештао велики пријатељ келије Цариградски Патријарх Јоаким III, који је касније често и служио у њој.

Келија Свете Тројице је имала три велика конака. У највећем конаку, на последњем спрату се налазила гостопримница са два балкона. Балкони излазе на источну и западну страну, а са обе стране их повезује ограђена галерија. У приземљу се налазила велика трпезарија.
трпезарија данас

У "Светогорским писмима" Жарка М. Татића, која је публиковао у "Политици" 1925, о келији Свете Тројице пише: "Манастиру Хиландару је изгорео његов велики конак у Кареји, те је, поред огромних ћелиотских зграда у Кареји био принуђен да за свога делегата (антипросопа, прим. прир.) узме зграду под кирију, али, како је била у Кареји једна ћелија са братством руске народности од свега четири члана, од којих двоје убрзо умру од старости а друга двојица слаби да се сами привредно одрже, пређу у манастир, те се ћелија врати манастиру. Ћелија је та имала једну стару, красну кућицу, такорећи једну малу вилу у стилу источњачко-македонском са једним лепим параклисом, и неколико соба, таман жива згода за хиландарског делегата и госте, те је манастир одмах оправи и за то употреби. Ипак, гости, нарочито они који су ређи, "бољи" гости, страни гости, спавају у руској ћелији Св. Тројице, која има неколико сраслих палата од по 3 и 5 спратова, са најмање 150 које соба које других одаја; ова ћелија радо прима госте својих хиландарских газда, па смо и ми тамо преноћили четири ноћи, и узгред - били добро угошћени."

На фотографији из 1925. (слика доле) видимо поменути низ "сраслих палата". Скроз десно конак који данас више не постоји. Монументална зграда великог конака од пет спратова, данас још увек стоји на својим темељима али у јако лошем стању (следеће фотографије из 2002. и 2017). Такође, на фотографији из 1925. (полулево) видимо велику зграду које данас нажалост нема. 

1925.година

2002. година

2017. година

Фотографије из 2017: