среда, 10. мај 2017.

Хиландарске келије у Кареји - 3: Келија Благовештења, антипросопија



Хиландарска келија Благовештења Пресвете Богородице доминира изнад светогорске престонице, Кареје. Основана је око 1200. год. од самог Св. Саве Српског. Наиме, када је Св. Сава куповао земљу за Хиландар, пре свега у Кареји, он је на тој земљи и устројавао келије за своју братију. 
келија Благовештења почетком ХХ века

Целокупна историја ове келије није нам позната, али са сигурношћу знамо да је у њој живело и српско и руско, као и грчко братство. Најпознатији старац ове келије био је свакако Хаџи-Георгије. Занимљиво је да је старац Хаџи-Георгије, иако Грк, за своје ученике имао доста Руса који су касније постали старци многобројних светогорских келија. Строги аскета Хаџи-Георгије је замонашио стотинак својих ученика, а међу њима и свог наследника у благовештењској келији о.Партенија Руса. За разлику од периода када је старац Георгије руководио келијом, те међу братијом имао и Грке и Словене, код старца Партенија је братство постало чисто руско.
хиландарски конак данас (некадашња келија Благовештења)


У време старца Партенија 1899. подигнут је нов четвороспратни конак са параклисом Васкрсења Христовог на врху. То је данашњи конак, стим што параклис није сачуван. У време хиландарског игумана Пајсија устројен је нови параклис Благовештења на другом спрату конака. У њега је пренесен иконостас и други црквени мобилијар из урушене цркве Благовештења. 

Будући да ова келија није имала велики посед у самој Кареји, то је имала читлук (метох) у близини Јовањице (хиландарско пристаниште на јужној обали). На јовањичком читлуку келија је имала своје маслињаке и виноград.

Ово је честа појава за хиландарске келије у Кареји да имају своје имање на Јовањици. Обично су све те келије имале, а неке и данас имају, келије са параклисом на таквом имању. Најпознатији читлук је свакако оно што данас сви знамо као Јовањица, која је део хиландарске келије Св. Игњатија у Кареји.

Једно од највећих богатстава келије Благовештења су свакако извори са изузетно пријатном пијаћом водом. Чак се и удаљена хиландарска келија Буразери снабдева водом која извире поред ове келије. Свети Сава је водио рачуна да за свој манастир купи што више земље која обилује изворима пијаће воде. До данас многе нехиландарске келије, па чак и поједини манастири, се снабдевају водом са хиландарских извора. Право коришћења је утврђено споразумима са манастиром уз симболичну надокнаду као потврду власништва над изворима.

У првој половини двадесетог века у келији је постојала знаменита иконописачка радионица. Неколико икона ове радионице се и данас налазе у Хиландару. Постоје записи да је ова радионица испоручивала иконе у Русију, Америку и братству Св. Владимира у Берлину. Поред иконописачке, келија је имала устројену и столарску, ковачку и браварску радионицу. А многи радови ове келије су и данас видљиви у хиландарским келијама у Кареји.
рад поменуте радионице, икона се данас налази у хиландарској гостопримници

Почетком двадесетог века братство келије је бројало 70 људи. Нажалост, тзв „Атонска смутња“ и депортовање именославаца 1913. са Свете Горе, није мимоишао ни братство ове келије. 
чудотворна икона келије Благовештења

У келији се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Скоропослушница. Такође, ту се налазе и честице моштију Св. Харалампија, Св. Марије Магдалине, Св. Партенија, Св. Георгија, Св. Параскеве, Св. Ане, Св. Трифуна, Св. Ап. Луке, Св. Григорија Богослова, Св. Јована Златоустог, Св. Василија Великог.
кивот са моштима келије Благовештења



Старац келије Хаџи-Георгије

Старац Георгије, прозван Хаџи, рођен је 1809. у кападокијском селу Кермил, од родитеља Јордана и Марије. На крштењу је добио име Гаврило. У детињству му школа није ишла од руке. За четири године проведене у њој тек је разликовао слова, па је трпео кажњавања и од учитеља и од родитеља. У таквом страху бежао је често од куће кријући се по пећинама Кападокије. 
параклис конака

Од своје тетке, монахиње, чуо је да постоје монаси пустињаци који се подвизавају по пећинама и гудурама земаљским. Пожелео је да и он тако поживи, те је зато све чешће одлазио у оближње пећине молећи се Богу у њима.Проводио би и по месец дана у пећинама хранећи се само самониклим биље. Родитељи видевши његову тугу што не може ништа у школи научити, посаветоваше га да оде у цркву и да се помоли Пресветој Богородици да га она научи свему што жели. Гаврило се одлучи те оде тајно ноћу у храм, решивши да читаву ноћ ради метаније. Ушавши у припрату, Гаврило клече пред закључаним вратима наоса и заплака: „Дај ми, Мати Божија, да се научим писмености!“ Тада се одједном отворише врата храма и малом Гаврилу се указа Пресвета Богородица која га узевши за руку одведе до Спаситељеве иконе. „Сине мој, дај овом детету Гаврилу да изучи писменост!“ овим речима га Она благослови и рече му: „Сада знаш да читаш и пишеш.“ Ускоро дође време за службу, те када црквењак откључа храм изненади се како је Гаврило ушао. Гаврило све прича црквењаку, а овај како би га проверио да ли говори истину даде му неку књигу да из ње чита. И заиста, Гаврило читаше без икаквих проблема. Убрзо се прочу овај глас о Гаврилу и он иако још увек дете, стече углед у свом крају. Са 14 година крену за Константинопољ, али се одвоји од својих сапутника у жељи да потражи праве пустињаке. Видевши да се изгубио завапи у страху, а сада му се јави Свети Георгије на коњу, који га изведе на пут за Константинопољ.У Константинопољу Гаврило се настани код свог ујака који беше службеник на султановом двору. У то време Гаврило врати у хришћанство десетак потурчених хришћана, а међу њима и свог ујака. Упознао је и самог султана Махмуда. О овом султану, добротвору хришћана старац Георгије је говорио да је он био тајни хришћанин јер је толико добра учинио православнима. Дозволио је обнову храмова Божијих за које је често и сам давао донације.
капија благовештењске келије

Једном приликом, током Литургије у патријаршији, јави се Пресвета Богородица Гаврилу упитавши га шта жели, а Гаврило кроз сузе одговори да жели да се спаси. Тада Царица Небеска рече Гаврилу да после Литургије изађе на фанарска врата ка пристаништу где ће наћи монаха који ће га одвести на Свету Гору. Тако Гаврило пронађе григоријатског игумана Григорија који га доведе на Свету Гору. Било је то 1825. Гаврило није дуго остао у Григоријату. Отишао је у Капсокаливију код старца Неофита Караманлиса у келију Св. Георгија. Четири године се подвизавао у једној пећини, поред свога стрца, да би затим заједно прешли на Керасију у келију Св. Апостола. У то време старац Неофит је узео на себе и на свог ученика правило апсолутног поста, да никада не узимају ништа од мрсне хране. Након тога су прешли у келију Св. Димитрија где је постригао Гаврила у схиму давши му име Георгије. Георгије је године провео у ћутању, не толико због подвига колико што није знао грчки већ само турски језик. Дванаест година је Георгије по послушању свога старца сваког дана, изузев по јакој зими, ишао на врх Атоса да одржава кандила у храму на самом врху. По упокојењу свога стрца, Георгије је желео да пострада мученички, па је за тај подвиг тражио благослов од двојице тадашњих стараца, Илариона и Венедикта Грузина. Старци му рекоше да неће пострадати од Турака већ да ће му подвиг бити велика братија коју ће окупити око себе. Постоји запис да је већ на Керасији Георгије окупио тридесет ученика Грка и Руса. Старац Георгије је наставио да примењује и на своју братију подвиг апсолутног поста, не разрешујући ни на уље. Терао је братију да се мажу угљевљем по лицу, те су сви личили једни на друге не разликујући се, поготово пред гостима. 

Старац Хаџи-Георгије се упокојио у Константинопољу 18. Децембра 1886. Године. Опело му је служио Епископ дарахијски Висарион са 40 клирика у самој патријаршији. 
иконостас параклиса конака

Старац келије архм. Партеније

Родио се 1840. у Петерхофу као Петар Константинович Гвоздев. На свом монашком путу најпре је отишао у Сергијеву пустињу, у околини Петрограда, а седам година касније долази на Свету Гору. На Светој Гори је замонашен код чувеног грчког старца Хаџи-Георгија, са којим је живео од 1870. до 1887. Након упокојења старца Хаџи-Георгија, отац Партеније постаје старац хиландарске келије Благовештења Пресвете Богородице. Написао је житије старца Хаџи-Георгија.

Келеија Благовештења је данас антипросопија манастира Хиландара. Антипросопија је манастирски конак у престоници Свете Горе, у коме борави антипросоп (посланик у Свештеној општини) манастира. Такође, у години када Хиландар даје Прота, то и он током свог мандата живи у овом конаку. 

Монах који брине о карејском конаку назива се конакџија.