среда, 03. мај 2017.

Хиландарске келије у Кареји - 2: Посница Св. Саве



Најпознатија и свакако најзначајнија хиландарска келије јесте Посница Св. Саве у Кареји. Карејска посница се налази готово у средишту монашке престонице, на свега стотинак метара од Протата.


Ову келију је основао сам Свети Сава Српски, одмах по оснивању Хиландара, тачније 1199. дакле годину дана после Хиландара. Исте те 1199. упокојио се и Преподобни Симеон.

Свети Сава је своју посницу посветио свом покровитељу Преподобном Сави Освештаном, по коме је и добио монашко име. Оснивачки документ ове келије је њен типик који је написао сам Свети Сава и чува се у Хиландару под сигнатуром АС132/134. До XIX века чуван је у самој посници, када је пренешен у Хиландар. Карејски типик је најстарији сачувани српски документ. Написан је на пергаменту у облику свитка, исписан само са једне стране, на чијем се дну налази у печатном воску утиснут печат Светог Саве. Постоје више преписа овог типика, аа најстарији је онај у камену исклесан изнад улазних врата у цркву саме поснице Св. Саве.

стара разгледница са Посницом Св.Саве
 Због строгоће типика карејске поснице, ова келија је добила велико поштовање међу Светогорцима, али и назив Типикарница (грч. Τυπικαριό).



Сходно са оснивачким типиком, у овој посници од оснивања до данас живе монаси (највише до три) које манастир шаље на добровољно послушање. Добровољно, јер не може игуман или Сабор стараца послати некога ко не жели да живи по овом типику. А, на послушање, јер житељи ове келије нису келиоти попут других келиота са омологом (папирима о старешинству над келијом) већ се воде у манастирску братију која се подвизава у посници Св. Саве.

Поред строгог поста, који се типиком спроводи у овој келији током читаве године, главна особеност карејске поснице јесте свакодневно читање читавог Псалтира.

У Типикарници се као највећа светиња ове келије чува чудотворна икона Пресвете Богородице звана Млекопитатељница. Ову икону је према предању донео њен оснивач из манастира Светог Саве Освештаног. Икона се налази на иконостасу, са десне стране. Ово је реткост, али не како неки верују и јединственост у читавом православљу. Примера ради, у самој Кареји тј. у Капсали се налази још једна келија са Богородичином иконом на десној страни иконостаса. Реч је о келији Достојно јест.

Црква Св. Саве Освештаног се налази у склопу конака који поред кухиње, трпезарије, гостопримнице и библиотеке има и довољно келија за типиком прописани број житеља. Испод цркве се налази костурница, док се са њене јужне стране сахрањују житељи ове келије.
башта Типикарнице
Карејска посница у свом поседу има башту довољну за исхрану њених житеља, а некада је имала и свој млин који данас није у функцији. 
остаци пирга
Повише саме цркве налазе се развалине некадашњег пирга. Ово је једина карејска келија са остацима пирга, данас једини пирг у Кареји има Протат у саставу зграде Свештене Општине.


Карејски типик

"Почетак је мудрости страх Господњи, разума су добра сви што тако творе". Као што каже велики апостол Павле: "Што око не виде, ни ухо не чу, нити на срце човеку не дође, уготова Бог онима који га љубе". И зато, слушајући ово, сваки који хоће да се спасе треба да се подвизава, да иде уским и тесним путем. Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.

Стога и ја, од свих последњи и грешнији, свагда слаб и тром за подвизавање духовно, дошавши у Свету Гору нађох богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни. Те и ја, укрепивши своју немоћ, потрудих се колико ми снага дозвољаваше, подигох манастир свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежића, и келије ми довољне у Карејама, где да пребивају игуман и сва братија када долазе.

Потом, опет, подигох и овде у Ораховици (Кареја, прим.прир) место за тиховање, Светог и Преподобног Оца нашег Саве, за стан двојици или тројици, по речима Господњој: "Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам ја међу њима". Зато ову заповест дајем, сви да знају: ни прот нема власти над том келијом, ни игуман светога нашег манастира, нити ко други од братије да не узнемирава онога који живи у овој келији Светог Саве. И што се налази у тој келији, било вино, било воће, да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да не даје, већ напротив, да се ту даје из нашег манастира ради спомена, свећа Светом Сави, уља 60 литара.
најстарији препис Типика, на довратку цркве Поснице
А о свему другоме на вољу остављам игуману и свој братији; ако чиме буду могли да помогну брату који живи у келији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна ни чанак уља, ако и моју макар и грешну молитву, хоћете да имате у помоћ себи. Јер онај кога ја оставим после смрти своје у тој келији, он да пребива до краја живота својега незамењен ни од кога.

Потом, пак, дајем овакво правило да се примењује, да се скупе игуман светога тога манастира и сва братија, и да бирају мужа богобојажљива, који је подобан да живи у келији у месту том. Или ако буде ко - као игуман, или неко други од оних што су служили у месту томе светоме, да се шаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над том келијом, као што и горе писасмо. А манастир, ни игуман, да нема никоје власти над келијом том. Нити, пак, за мито да се не поставља неко у келији тој, недостојан правила духовног.

Овај, пак, устав прописујем у келији тој, да држи који хоће да живи у њој. Понедељком, и средом, и петком - нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и у четвртак - уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана једанпут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу - рибе, и сир, и све друго; и двапут дневно једе се.

А у Велики пост, суботом и недељом једи уље и вина кушај; а у друге дане - ни вина, ни уља.

А за пост Рођења Христова - као и у друге дане што прописасмо, нека и тада буде исто.

А у пост Светих Апостола, да једе исто као и у друге дане обично што прописасмо.

У појању да се држи овакав устав: јутрење и вечерња - као што је обичај, на јутрењу преко целе године да се поју по 3 катизме псалтира, а на вечерњи "Ка Господу, када" без тропара.

Часове појемо разно. Први час са јутрењем без псалтира. На трећем часу, и на шестом, и на деветом, певамо по 3 катизме псалтира, са метанијама, као што имамо обичај. На сваком почетку, на "Приђите, поклонимо се", по 3 метаније. И опет, кад се заврши псалам и каже "Алилуја", по 3 метаније. Било на вечерњој, било на метимону, било за време читања псалтира, било на часовима, било на полуноћници, на свакој служби кад се служе крај, тамо где се каже "Боже, буди милосрдан према нама и благослови нас" - по 12 метанија.

А полуноћница се поје у цркви са "Блаженима", и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и ноћ.

У суботу увече бива, по нашем обичају, агрипнија (бденије). А ово појемо на агрипнији: пошто се каже "Трисвето" и "Помилуј ме, Боже", потом појемо канон агрипније. И потом се чита једна глава четворојеванђеља. Ако ли буде немогуће, да преполови. И потом се почиње служба јутрења. Отпојавши после Шестопсалмија "Бог Господ", а онда отпојавши 3 катизме, и четврту катизму "Блажени" са припевом "Ангелски сабор"; потом сједалне, потом чтеније, и после овог степена, "Све што дише", јеванђеље, по јеванђељу "Васкрсење Христово" и потом "Помилуј ме, Боже" и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и Светом - ако имаш. И потом се завршава, како је и ред.

О Светим и Божанственим Литургијама: према могућности да се служе.

А у Господње велике празнике треба да пазимо на појање и бденије ноћно, сећајући се речи која вели: "Бдите и молите се, да не паднете у напаст; јер дух је бодар, а тело немоћно". Због тога бдите, јер ћете у плоду труда својега уживати ако то извршите, и бићете блажени.

Овај, дакле, устав појања и јела написасмо. Молим и захтевам да буде непроменљив, сем ако у болест падне; тада, колико снага може.

О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, нека се тада наруши пост - осим среде и петка.

О слободи места тога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом Његовом Матером, као што писасмо овде да не буде потворено. Ако ли ко ово промени, и буде узнемиравао онога који живи у месту овом, или буде што узео што је у месту овом, или од књига, или од икона, или друго, што год буде у месту том, нека буде проклет и завезан од Свете и Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен ни у овоме веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај свој рукопис, 6707 (=1199) године.

Од свих последњи, Сава грешни.
потпис и печат Св. Саве на Карејском типику


Глава 42. Хиландарског типика: О келији карејског
Св. Оца нашег Саве

А хоћу вашој љубави и ово да изречем, па штавише и заповест да додам.

Ја многогрешни и увек тром на духовно подвизавање бих у манастиру нашем Пресвете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или се потрудих, или велике туге примих - не знам. Говорим по Апостолу Павлу: "Да ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна". Тако и ја о себи кажем: Да ли урадих од тога реченога - не знам, Бог зна! Јер, остадох у манастиру докле не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи и не мало помогла Владичица наша и Госпођа Богородица и Наставница. "Мир вам", говорећи, као и Христос својим ученицима, ја помислих: "Када са вама у манастиру пребивах хотећи вас сабрати или послужити вам, ја из љубави према вама заборављах своја премнога прегрешења која учиних према Богу". Поразмисливши у себи да треба да побринем и о својим сагрешењима, ја изиђох и начиних себи стан за двојицу или тројицу, и црквицу подигох посвећену Светом и Преподобном пустиножитељу оцу Сави, чије име и ја недостојни имам. И начиних овај уставац (мисли се на Карејски типик, прим.прир.) о томе како треба да се владају они који хоће да живе у овој келијици. Ову заповест дајем игуману и вама да не постави онога који ће бринути о телесном покоју или опет неписменога, или онога који тргује у њој, него нека се изабере онај који хоће и жели да иде тесним путем и да уђе кроз уска врата. Ако видите да ученик кога оставих да живи у овој келијици није достојан и да не испуњава устав који написах за ову келију, пошаљите другога кога видите да жели и љуби горњи спис, био он стар или млад.Такав ће се наћи међу вама. И ово заповедам: после мога одласка Господу, да не дате у оно место ништа, нити пак дозвољавам да узмете од њега нешто. Ако ли прекршите ову заповест, увредићете место оно, и нека вам је супарник на Страшном суду Преподобни отац Сава и ја смерни!
рестаурација иконостаса Поснице


Повест о икони Млекопитатељници

Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: "Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао" (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: "Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега. Света Дјева Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком.Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету". За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: "Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?" - (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).
звона у Посници Св. Саве

Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освеженог, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испонсници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.