понедељак, 17. април 2017.

Пасхалне литије



У свим манастирима на Атонској гори у прва три дана Светле седмице врше се литије са чудотворним иконама Пресвете Богородице, или пак у неки други дан до светле суботе.
У понедељак Светле седмице у Протату у Кареји бива панигир у част иконе Достојно јест. На јутрењу се чита Еванђеље Богородици. Канони и Хвалитне стихире Пасхе и Богородице. Затим пасхалне стихире. На литургији антифони празника са блаженима. Апостол и Еванђеље Богородично и дневно. Уместо Ангел вопијаше пева се Достојно по протатском напеву (карејско) испред чудотворне иконе. Причастен Богородични.
Након литургије бива чашћење у Општини. Затим се пева молебни канон и врши, у наставку, велика литија са чудотворном иконом Достојно јест. Током пет сати, колико траје обично ова литија, обилазе се манастирски конаци у Кареји и све битније келије у Кареји[1], у чије се цркве уноси икона. На чело литије иде јеромонах, са освећеном водом, којом кропи путеве и келије по Кареји. Иза њега иде монах са клепалом, потом мирјанин са државном заставом. Монаси носе иза њих крст, рипиде, литијске фењере и чираке са упаљеним свећама. Појци, певајући канон Пасхе и канон Богородици, иду испред свештеника, који у епитрахиљима и фелонима са панама на глави носе икону Достојно јест. Један од монаха носи над иконом уранију (ούρανία)[2].
У келијама, где се уноси икона, чита се Еванђеље, у част празника коме је посвећена келија. Произноси се јектенија за обитељ келије и након послужења, које је припремила братија келије, наставља се даље са литијом.
По повратку у Протат, црквењаци љуљају хорос и велики полијелеј. Двојица црквењака стају покрај улазних врата и каде кацијама све оне који улазе у храм и кропе их ружином водом. Ђакони произносе многољетије Проту, по поретку када се дочекују Архијереји.
У манастиру Хиландару бива литија кад и у Протату, односно на други дан Пасхе. Литија полази одмах након свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља бива одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста светога Симеона и последње код параклиса Тројеручици[3]. На овом месту бива и освећење воде, а по освећењу, дели се антидор и узима се од водице. Током литије звоне сва звона, док на челу литије иде монах са клепалом.
На трећи дан Пасхе, односно у светли уторак, бива литија у Ивирону са чудотворном иконом Пресвете Богородице, назване Портаитиса.


[1] Међу значајније карејске келије спада и Посница светога Саве, коју увек посећује ова велика литија са иконом Достојно Јест.
[2] Царице у Византији су имале право да носе златни или пурпурни сунцобран. Неке од дворских дама су, такође, могле носити сунцобране, али других боја. Наравно, са сунцобраном није било могуће улазити у храмове, већ су, за ту прилику, носиле огртаче пурпурне боје. Тако, Владичица наша Пресвета Богородица, као Царица неба и земље, „носи” у време литије царски сунцобран пурпурне боје са златним везом звани уранија.

[3] Параклис Тројеручици је подигнут на месту где су хиландарски монаси у 15. веку нашли Тројеручицу на магарету.