понедељак, 06. фебруар 2017.

Светогорски тамјан

Једно од најпознатијих светогорских рукодеља јесте свакако миришљави тамјан. 

Тамјан је заступљен не само у Хришћанству, већ у многим другим религијама света. Кроз читав Стари Завет помиње се тамјан и његово приношење Богу. Од Скиније па до Праведног Захарије коме се током кађења тамјаном јавио архангел Гаврил најавивши му рођење сина, Јована Крститеља. Мудраци, приносећи Богомладенцу биране дарове, дарују му и тамјан.

У православљу се користи на свим богослужењима, како у олтару тако и ван њега. Користи се и у домовима хришћана, али и ван домова, на улицама, пољима и њивама током литија. Користи се и на гробљима не би ли нас свуда и на сваком месту његов мирис вратио мислима ка Богу.

Тамјан, какав ми познајемо, јесте смола тамјановог дрвета које се узгаја у Етиопији, Судану, Сомалији, Арабији и Индији. Током другог светског рата код нас није било увоза тамјана, па су се људи довијали на разне начине кадећи често обичном смолом од наших четинара. Отуда, после рата, када су увежене прве количине тамјана, наша црква штампа на кесицама натпис ПРАВИ ТАМЈАН. Тај натпис се данас одомаћио, те тамјан тамјановог дрвета називамо прави тајман. Познат је у народу и под именом бели тамјан, иако је жуте боје.

У жељи да принесу Богу још лепши кадиони мирис, светогорци су смислили рецепт за данас познати светогорски миришљави тамјан.

Израда светогорског тамјана представља мукотрпан посао. Поред јаких руку које ће месити лепљиву смолу, произвођач тамјана мора имати и здрава плућа јер ће све време бити изложен јаким испарењима етеричних уља. Раније су тамјан на Светој Гори правили само келиоти јер су се његовом продајом издржавали. Данас, поред келиота тамјан производи и већина манастира бар за потребе својих књижара.

Незаобилазни састојак је обичан тамјан (прави) који се меље посебним млином попут брашна. Постоје и специјализоване радње у Солуну које продају већ овако самлевен. Међутим велики произвођачи, попут колибе Успења скита Мала Света Ана чије слике следе, мељу сами за потребе своје производње.

након што одмере потребну количину мелевеног тамјан, убацују га у киблу за мешење

на килограм млавеног тамјана додаје се децилитар етеричног уља


Уљем одређујемо арому, мирис тамјана. Квалитет ове ароме одређује цену готовог производа. Јефтиније ароме, због лошијег квалитета, брзо изветре те тамјан брзо губи мирис, али због јефтине сировине стварате конкурентну цену. Поједини произвођачи, ван Свете Горе, разблажују арому водом како би појефтинили материја. Такав тамјан разликујемо по тврдоћи зрна. Квалитетан тамјан мора бити мек, попут пластелина, јер уље створи еластичност. У оном тамјану где је додата вода, она брзо испари и тамјан постане тврд.

Обавезан састојак је и талк тј. магнезијум, који се користи за раздвајање смесе, односно зрна, како се не би лепила међусобно или за амбалажу, као ни за руке током справљања.
Умешена смеса се распоређује по радном столу. Користи се кеса преко руке како се не би смеса лепила за руку. Неко одмах од смесе обликује глисте, а неко развлачи преко читавог стола па онда сече на уске траке.
Исецкана зрна тамјана се убацују у ванглу са талком како се не би улепила. Велики произвођачи имају нарочите полице где остављају тако припремљен тамјан да се мало просуши пре паковања у кутије. Ко прави килограм два, он оставља тамјан да се суши у тој вангли са талком.

Када је тамјан довољно одлежао (бар 24 сата) следи паковање у кутије за продају. Неки журе са паковањем да не би тамјан много калирао.