уторак, 17. јануар 2017.

Списак светогорских послушања

Игуман манастира.

Сваким манастиром управља игуман са епитропијом (намесницима) и герондијом (сабор стараца), јер је забрањено сконцетрисавање власти у једном човеку. Игуман се бира према Унутрашњем правилнику манастира. Игуман је доживотан, сем ако учини какав иступ или се покаже неповољан у дужностима. Да би био изабран за игумана мора а) да се одликује благом нарави, побожношћу и примерним владањем, потребним образовањем и способностима; б) да је стар најмање 40 година; в) да је пострижен на Светој Гори, најмање 10 година пре избора за игумана.






Антипросоп = манастирски представник (посланик) у Свештеној Општини .

Антипросопе свештених манастира, који сачињавају Свештену општину Свете Горе, бирају дотични манастири, сваки према свом Унутрашњем правилнику, у току прве половине месеца јануара сваке године, и то између оних од братије манастира који имају навршене 30. године и одликују се мудрошћу и пристојним животом. Претпоставља се увек они који имају црквено образовање и научну спрему.(Статут Св. Горе, од. II, гл. II, чл. 14.)


Епистат, односно Протоепистат (Прот) у зависности од ранга манастира, сваке пете године

Двадесет свештених манастира деле се на 5 Четворница (групе од по 4 манастира) од којих свака сваке пете године врши епистасијску дужност годину дана, од 1. јуна до краја маја. Сваки од Епистата чува четвртину печата управе Свете Горе. Први по реду у свакој Четворници носи титулу Протоса (протоепистата) док друга тројица носе титуле Епистата. Протос је председавајући свих седница у Опшитини и Епистасији, као и на дуплим саборима (сабор општине и свих игумана). На седницама Општине као и на дуплим саборима Протос нема право гласа, већ само право вета, које исказује изношењем патерице из саборске сале. Изношењем патерице седници престаје валидност. Протос на овим седницама нема право гласа јер у име његовог манстира гласа манастирски антипросоп. Протос свуда са собом носи Протосову патерицу (штап) и има своју "гарду" сердаре без којих никада не излази изван зграде Епистасије, односно Општине. Протос не може ићи изван Кареје без пратње две трећине антипросопа, како би могао увек одржати седницу Свештене општине, где год се он задесио. Прот, без обзира да ли је клирик или обичан монах, носи три напрсна крста. 




Секретар манастира.


У зависности од величине манастира, ово послушање може обављати један монах или више њих. Уколико манастир има више, раличитих секретара, то се најстарији међу њима назива Архиграматеас (Први секретар). 

У словенским манастирма често су одвојене службе секретара за грчку коресподенцију и секретара унутрашње документације односно коресподенције на матерњем језику. 

Секретар са Управом манастира води Монахологион (књигу монаха), књигу имања, књигу депозита, дневник благајне, дневни протокол коресподенције. Уколико манастир има Архиграматеаса онда он води записник седница Сабора стараца (манастирске управе) и брине се о документацији потребној за рад Сабора. 


Економ.  У великим манастирима на послушању економа обично се налазе двојица монаха, главни економ и параеконом тј. помоћник. Изузетак је Велика Лавра где се економом сматра Пресвета Богородица, те стога они имају носиоца послушања са титулом параеконом, односно помоћни.

Економ се стара да је манастир снабдевен свим потрепштинама, од намирница, одеће, обуће, хигијенског материјала, преко алата, грађевинског материјала, потрепштина за све манастиске радионице, горива и делова за машине, до сваке ситнице потребне за функционисање манастира. Монаси управитељи метоха такође се називају економима, али економи тог и тог метоха.


Портар. Традиционално отвара и затвара манастирску порту (капију) и води рачуна о хигијени на њој. Пали кандило изнад капије и два пута дневно кади, по отварању и пред затварање. 

 У савременој историји Свете Горе, портар брине о превозу гостију до манастира. Најпре им помаже да обезбеде потребну визу Диамонитирион. Затим кординира између лучке капетаније, капетана брода, манастирских возача и гостопримца.
 У појединим манастирима Портар пре уласка посетилаца у сам манастир провера њихов диамонитирион и путне исправе, а по негде и задржава ова документа на портарници све време њиховог гостовања.


Гостопримац.  Дочекује и испраћа манастирске госте. Брине се за њихово послужење и смештај. Упућује их у кућни ред.











Одговаран је за хигијену и ред у просторијама које користе гости, као и о њиховом буђењу за богослужења.



Црквењак, еклисијарх.  Једно од најодговорнијих послушања у светогорским манастирима. Поред бриге о уредности храма, црквењак мора да се стара и о кандилима и полијелејима. Кандила све време горе, чаше у њима морају бити чисте, а кандила исполирана. Полијелеји такође морају бити исполирани и опремљени са свећама. 

Црквењак увек има беколико помоћника. Олтарника који брине о олтару. Кандиложигатеља који се стара да сва кандила горе. И друге.

кађење кацијом на трпезној литији
Поред старања о уредености храма и црквеног мобилијара, еклисијарх води рачуна да се увек поставља икона дана на проскинитари. Такође током богослужења има доста обавеза у благољепију истог. Пали, гаси, љуља полијелеје када је то црквењачким типиком предвиђено. Носи чирак током входа и литија. Поставља и склања петохлебницу на бденијима. Кади нарочитом кадионицом званом кација, када је то прописано уставом. Празницима његове дужности прате и ток празничне трпезе, током које кади братију и иде у литијском входу до трпезе и назад.



Иконописац.  Слика иконе за потребе манастира (за храм, за поклоне или продају).Скоро сви манастири имају иконописачке радионице, док многобројним келијама то представља главно монашко рукодеље, основни извор прихода.




Возач.  Обично на овом послушању има неколико монаха, у зависности од величине возног парка. Најстарији дужи возило којим се вози игуман, као и Епископи и државници приликом посете манастиру. Возачи одржавају возила и одговарају за ред у гаражи, као и за резерве горива. Обзиром да на Светој Гори нема класичним бензиских пумпи, то сваки манстир има своје складиште горива, пумпу за своја возила, машине, агрегате...




Манастирски ватрогасац.  На Светој Гори су током летњих месеци чести шумски пожари, те стога сваки манстир има бар једно ватрогасно возило које опслужује ватрогасна бригада састављена од неколико обучених монаха и искушеника.




Шумар.  Одговаран за планску сечу манастирске шуме, као и за редовно снабдевање манастира потребним огревом. Већина манастира извози дрво ван Свете Горе за грчке ћумурџије.









Кувар. Једно од најтежих послушања у атонским манастирима, због специфичности живота.

Богослужења почињу ноћу и трају до 6 или 7 ујутру. Прва трпеза у већини општежића следи у наставку службе. Ради тога кувари већи део послушања обавља рано ујутру, већ око 3 сата.



Пекар. Припремање хлебног квасца у свим старијим општежићима Свете Горе обавља се током јутрења. На јутрењу, након прве катизме чредни свештеник излази из храма, испред њега иде црквењак са упаљеном свећом у руци и тако одлазе у манастирску пекару. Пекар дочекује свештеника са припремљеном кадионицом, упаљеним кандилом испред иконе и са завршеним припремама за мешење теста (просејано брашно, припремљен квасац, вода, со...).


По уласку у пекару, свештеник отпочиње возгласом: Благословен Бог наш... црквењак: Амин, Трисвето, Оче наш. Свештеник: Јер је Твоје царство... црквењак: Амин, затип пева тропар храма и тропар ктиторима (св.Сави и св. Симеону). Свештеник благосиља квасац читајући молитву: Господе Исусе Христе Боже наш, Ти си благословио пет хлебова у пустињи и њима пет хиљада људи наситио. Ти благослови и квасац овај и умножи га у светој обитељи овој и у свему свету твоме, и верне који од њега једу освети. Јер Ти благосиљаш и освећујеш све и сва, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Након обреда, свештеник и црквењак се враћају на јутрење, док пекар размућује квасац млаком водом како би отпочела ферментација, а потом и он одлази у храм. По завршеном богослужењу, отпочеће мешење хлеба.


Просфорар. У склопу манастира постоје засебнео направљене мале пекаре у којима просфорар меси и пече просфоре за свету Литургију, петохлебнице за бденија и нарочите хлебове за чин о Панагији. Обично послушање просфорара обавља неко од ђакона, ау неким манастирима је ово послушање спојено са послушањем пекара.



Трпезарац. Трпезарац је задужен да трпеза буде на време постављена. Током оброка да дода братији и гостима уколико нешто затреба. Да се стара о хигијени у трпезарији, као и о тишини током оброка, како би сви у миру слушали житије које се чита током јела. Он организује и прање судова након завршене трпезе. Главни трпезарац увек има помоћнике, а приликом већих гужви ангажује и госте да помогну око склањања судова после трпезе. 


Главни трпезарац звоном позива на трпезу, а након трпезе стоји испред врата погнуте главе просећи опроштај од свих за пропусте током трпезе. Празницима, када има чин о Панагији, главни трпезарац учестувје у проузношењу молитве.




Подрумар. Задужен за вински и ракијски подрум у манастиру. Испред подрума прима убрано грожђе од виноградара и организује прераду у вино и ракију. На Светој Гори се пече лозова ракија са анисом, Ципура.
Поред проиводње, подрумар обавља свакодневне подрумарске послове око чувања вина и одржавања подрумских судова. Такође је задужен и за издавање вина трпезарцу за потребе трпезарије, и ракије гостопримцу за послуживање гостију.







Баштован. Проиводи поврће за манастирску трпезу.









Перволарис.











Задужен за манастирске воћњаке.



Вешерџија.












Ради у вешерници, пере постељине за гостопримнице и братију. Пере одећу манастирској братији.



Светлописац.
Светлом бележи (фотографише) битне догађаје у манастиру, за манастирску хронику, летопис. 



















Поред шивења нове одеће за братију, крпи и стару. Где је братија вичнија, шију и прекриваче за храм и свештеничке одежде


Чредник. 













Јеромонах који поред свакодневног богослужења, током своје чреде (реда) обавља и крштења и друге обреде уколико их има у манастиру.









Виматарис. 
Задужен за Свете мошти и олтарске сасуде, сасаудохранитељ.
                                
                   




Столар. 











Дужи столарску радионицу где са помоћницима (искушеници или радници) ради све столарске послове


Арсанџија. 













(арсана стари назив за бродско пристаниште)

Монах који брине о арсани. Дочекује и испраћа бродове, прихвата и отправља пошиљке. Контролише превоз гостију са арсане.





Чамџија. Задужен за манастирске чамце, данас је то најчешће глисер и обједињено је са арсанџијом у једно послушање. Рибари дуже рибарске бродиће. 







Лекар. 
зубар некада
зубар данас













Многи манастири имају опремљене зубарске и лекарске ординације. Где има неко од братије да је школован то он обавља ово послушање. Уколико таквог нема међу братијом, онда се користи прилика када неко од лекара дође у посету.


Болничар, апотекар. 












Брине о болесној братији. Обично манастир има изграђене нарочите просторије за смештај старих и болесних. Обично овај брат дужи и апотеку из које издаје потребне лекове и санитетске материјале.


Гробар. 












Стара се о гробљанској цркви, гробљу и костурници. Сваког дана кади и пали кандила у њима. Када се неко упокоји припрема гроб за новоупокојеног. Кости откопаног сабрата полаже у костурницу.




Рибар. Рибари манастирским чамцем за потребе манастира. Када су године богате уловом вишак се продаје, тако се остварује још један приход за манастир.







Виноградар. Стара се о манастирском винограду. У сарадњи са економом манастира организује потребне раднике за сезонске послове.







Пчелар. Брине о манастирским пчелама, руководи пчелињаком.










Кољивас. Справља кољиво за богослужење, када је то типиком прописано.









Олтарник. Води рачуна о уредности олтара и о свештеничким одеждама. Доноси у олтар све што је за службу потребно. Пали и гаси свеће и кандила у олтару. Сече нафору и петохлебницу. Током богослужења додаје свештенику кадионицу.







Библиотекар. Стара се о књигама и списима манастирске библиотеке. евидентира нове књиге, издаје на читање оно што је за коришћење. Оштећене књиге предаје књиговесцу на оправку.






Књиговезац. Повезује и преповезује књиге из храма, библиотеке, као и личне књиге манастирске братије. Вичнији се баве и рестаурациојом и конзервацијом. У неким манастирима може се и у књижари наћи неки рад манастирске књиговезнице.