недеља, 30. октобар 2016.

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски: О свету и породици


1. Чедо моје, нека те прати ангео Господњи и нека ти покаже пут Божији и пут твог спасења. Амин. Нека буде. Молим се да ти Бог подари душевно здравље, јер је то дар усиновљења и задобијају га само оне душе које су се потпуно посветиле служењу Богу и љубави Божијој.
Свет привлачи младе као магнет. Световне ствари имају велику моћ над новопросветљеном душом која је тек почела да се оријентише и да сагледава циљ свог живота и задатка на који је призвана.
Пријатељство (љубав) према свету непријатељство је према Богу. Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје (Јак. 4;4). Бог је насладе сачувао за вечност, јер су и Он и твоја душа бесмртни. Не може бити никаквог поређења између световних наслада и чистих наслада Божијих.
Насладе овог света задобијају се уз напоре и трошкове и, након тренутног задовољства, следе разнолике последице, због чега их погрешно називамо насладама. Насладе БожиЈе, међутим, немају такве последице, јер су духовна задовољства овде доле на земљи први плодови вечних низова задовољстава и наслада у Царству Божијем. Напротив, онај ко се оскрнавио световним насладама, принуђен је да подноси вечну осуду, заједно са првоначалним подстрекачем оскрнављења, ђаволом.
Чедо моје, време нашег живота дато нам је као новчани износ, тако да свако може да тргује ради свог спасења и, зависно од трговине којом смо се бавили, бићемо богати или сиромашни. Ако „новац“ времена искористимо у трговини духовног обогаћења, онда ћемо уистину постати вешти трговци и зачућемо блажени глас: Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега (Мт. 25;23).
На крају живота, од свакога од нас захтеваће се прецизан обрачун где смо и како потрошили новац времена и тешко нама ако смо га расипали на биоскопе, забаве, разврат, бескорисне снове и телесне насладе. Каквом ће се одбраном тада огласити наш свезани језик, како ћемо подићи очи и погледати нашег Христа кад нам буде набрајао безбројна доброчинства која је Његова безгранична љубав обилно изливала на нас?
Сада, кад још имамо времена, кад новац времена још увек није сасвим потрошен и док још увек њиме располажемо, разборито размислимо о разбојничком свету који жели да нас покраде. Одгурнимо га као распаднутог мртвог пса и пожуримо да тим новцем купимо скупоцена дела која ће, када буду искушана у ватри, постати веома блистава и дарови достојни нашег светог Бога, прикладна да послуже као украси у светом небеском Јерусалиму. Нећемо куповати сламу, односно дела мрачна и достојна пакла, јер ћемо с њима сићи доле у вечну ватру проклетства, где ће мноштво људи који су злоупотребили Божије дарове пожњети оно што су посејали.
Са сузама засеј добра дела, и тако ћеш у време посете пожњети снопове наслађивања вечним животом.
2. Твоја искушења су од Бога, јер те Он припрема за борбу. Он те увежбава, као што се и војници на својим вежбама припремају помоћу сурових напора. Тамо најпре уче теорију ратовања а затим, на знак трубе у истинском рату, ступају у борбу будући да су већ обучени и да поседују унутрашње уверење да знају како да ратују, и спремни су да се жртвују за свој циљ и идеологију.
Ви се налазите у сличној ситуацији, будући да сте призвани да постанете војници Христови и да се борите против Његовог непријатеља. Он вас увежбава с циљем да се увери у вашу љубав према Њему: Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби (в. Јн. 14;21).
Будите храбри, чеда моја, и останите одани и посвећени Ономе који вас љуби савршеном љубављу.
Пре него што битка започне, војсковође бодре дух војника певањем борбених песама и казивањем разних прича о херојским делима, чиме распламсавају њихово осећање самопожртвовања. Ова тактика даје им велику снагу и одважност за битку која треба да започне.
Осим тога, потребно је да, слично светитељима, размишљамо о подвизима мученика и светих монаха, односно о томе како су се подвизавали, како су се одрекли света и људи и како их ништа није могло спречити да следе пут који води ка Исусу.
Оваква размишљања ће снажно укрепити ваша стремљења и намере, јер је било много оних који нису били свесни скривених замки, због чега су њихове душе подлегле искушењу и изгубиле наду у вечни живот.
Размишљај о љубави нашег Исуса и љубав Исусова надвладаће сваку другу природну љубав. Уколико се више будемо одрицали, утолико ћемо се више наслаћивати љубављу Божијом.
Обратимо пажњу на висине, где Исус седи с десне стране Оца. Нека наше очи погледају у висину, јер је вечно и непролазно горе, а не доле, где је све прах и пепео.
Помисли на небеску раскош: тамо је бесконачна мудрост Божија, тамо је неизрецива лепота, тамо је ангелско појање, тамо су богатства божанске љубави, тамо је живот ослобођен бола. Тамо ће престати сузе и уздаси, тамо је једино радост, мир, вечна Пасха и непрестано празновање. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега (Рим. 11 ;13). Што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе (1. Кор. 2;9).
Обратимо пажњу на молитву. Истрајмо у молитви, и она ће све довести у ред. Нипошто не уступајте; останите постојани у свом светом циљу. Останите поред Исуса да бисте живели у духовној срећи. Среће нема нигде изузев у Исусу. Такозвана „срећа“ која је изван Исуса нетачно се назива срећом, јер се задобија на недоличне начине, брзо се завршава и води човека ка вечној несрећи.
Подвизавајте се, чеда моја! Ангели вам плету венце од рајских цветова! Наш Христос сматра ваше подвизавање за мучеништво, а шта је узвишеније него бити мученик за Христа!
3. Примио сам твоје писмо, чедо моје, и много смо се обрадовали твојој снажној жељи и чудесној склоности према монаштву. Волим бити на прагу дома Божијега него живети у шаторима безбожничким (Пс. 84;10).
Нека те никаква друга љубав не одвоји од љубави Исусове. Све сматрај за плеву да би задобио Христа. Страдања садашњег времена не могу се ни упоредити са будућом славом која ће се открити подвижницима (в. Рим. 8;18). Сад је време за борбу, патњу и труд Бога ради, док је будућност време за венце вечне славе, за награде, похвале и саживот са светим ангелима у близини најузвишенијег престола Божијег.
Младост нечујно пролази, године протичу тихо и неприметно, као вода у потоцима; сати ишчезавају као дим на ветру. Тако пролази и нестаје садашњи живот. Божији подвижници корачају према вечним наградама славе, а немарни и светољупци (грч. φιλοκοσμοι) да буду вечно осуђени са демонима.
Примамљивости света и његове насладе преобразиће се у вечне патње и бол за оне који су уживали у њима, ако се не покају. Напротив, људима Божијим ће мала лишавања бити надокнађена вечном срећом и блаженством Божијим.
Такво блаженство видео је и божанствени Павле и задивљено огласио: Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе (1. Кор. 2;9).
Не дозволи да те омета везаност за породицу. Помисли да ћеш у смртном часу бити сам и тада ће ти бити потребан Бог као помоћник. Ако Бога волиш више него њих, Он ће ти тада и помоћи. Међутим, ако будеш оклевао, сам ћеш жњети плодове горког жаљења.
Према томе, донеси одлуку љубави Христове ради и започни свој нови живот.

Писмо духовној кћери

4. Све зависи од твоје воље. Преклињи Пресвету Богородицу да распламса твоју свету чежњу тако да уз самоодрицање одлучиш да напустиш овај испразни свет и сан који се зове живот, и да кренеш за Жеником Христом. Он ће ти дати Себе и Своју најслађу љубав и сматраће те достојном да наследиш Његово Царство.
Преклињи Пресвету Богородицу да ти помогне да донесеш свету одлуку, и кад то Она учини, прекрсти се и крени за Исусовим спасоносним гласом који каже: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст cвoj и за мном иде (Мт. 16;24).
Нико нам не може помоћи у страшном смртном часу. Помоћи ће нам једино добра дела која смо учинили ради Бога и своје душе. Будући да се монашки живот углавном састоји од дела Божијих која су веома корисна за спасење наше душе, зашто не бисмо све жртвовали да бисмо живели животом који ће нас учинити богатима у Царству Божијем? Каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди (Мк. 8;36)?
Човеков живот виси о концу. При сваком нашем кораку решава се наш живот. Колико се људи пробуди ујутро, а да не види вече? Колико људи увече заспи, а да се никада више не пробуди? Уистину, човеков живот је сан. Човек у сну види ствари које не постоје: он себе може видети као крунисаног цара али када се пробуди, види да је у ствари само сиромах.
У животу који живимо човек настоји да се обогати, да се образује, да лагодно живи, да постане знаменит. На жалост, долази смрт и све бива узалудно. Тада други узимају оно због чега је радио читавог живота, док он сам напушта свет нечисте савести и оскрнављене душе.
Ко је мудар, разумеће ове ствари и одрећи ће их се, и поћи ће за Жеником Христом, и сва дела која буде сатворио биће безгранично награђена у Његовом Царству.
Кћери моја, увек се сећај смрти и суда Божијег, кроз који ћемо неминовно проћи. Сећај се тога да би имала више страха Божијега, оплакуј своје грехе, јер сузе теше душу онога који јеца.
5. Моја духовна кћери, молим се да те божански спокој и радост прате кроз живот. Амин.
Примио сам твоје писмо и видео твоју радост. Молим се да та радост означи прве плодове непрестане духовне жетве, новог живота потпуно посвећеног неупоредивој љубави Божијој.
Упознала си плодове Духа. Ако си се толико укрепила стекавши мали опит, колико ћеш се тек укрепити када се нађеш у потпуно духовном окружењу!
Све до краја нашег живота, свуда ћемо сусретати искушења, па чак и у манастиру или у пустињи, ако се тамо нађемо. Међутим, ако смо далеко од света, бићемо слободни да се боримо на отвореном пољу. Ту ћемо моћи да сакупимо духовно појачање које ће нам помоћи узвишеним надама у награду небеског призвања Божијег (в. Филипљ. 3;14).
Овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи (Јевр. 13;14), вечни и прослављени!
Чедо моје, бори се свим силама. Немој обрадовати сатану тиме што ћеш запоставити своје дужности, него га огорчи тако што ћеш их извршавати марљиво и ревносно.
Пролази обличје овога света (1. Кор. 7;31), док ће онај, ко твори добра дела, пребивати у векове!
Сатана неће престати да те гаћа отровним стрелама у виду најразличитијих помисли, и то најчешће срамних. Храбро ступи у борбу за задобијање непропадљиве венце.
Чим се појаве рђаве помисли, одмах уништи фантазију и одмах изговори молитву и, гле, истог часа доћи ће избављење!
Немој да се уплашиш када видиш битку и немој губити морал, него призови свемоћног Бога и покажи велико смирење. Прекоревај се најпогрднијим именима и убеди саму себе да си заиста таква. Од тог тренутка самосмирења почиње битка уз молитву.
Буди опрезна, јер битка коју водимо није лака. Ми треба да се боримо с началима и властима, и од нас се захтева разборитост и обазривост да бисмо се добро борили. Добро није добро уколико се не изврши на одговарајући начин.
Молим се да водиш добру битку. Буди опрезна кад су у питању људи с којима се дружиш.
Уз мноштво молитава и благослова, твој најништавнији Старац.