четвртак, 27. октобар 2016.

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски: О послушању, непослушности и одсецању самовоље



Увек се молим добром Богу да корачате истинским путем монашког живота. Не заборављајте с каквим непријатељем водимо рат и битку, јер не би требало да површно трагате за спасењем. Присиљавајте саме себе. Размишљајте о разлозима због којих сте се замонашили. Напустили смо родитеље, браћу, сестре… Међутим, ако не напустимо и своју вољу, ако не будемо послушни, ако не одсечемо самовољу, нећемо наћи милост кад наше душе изађу на суд. Размишљајте о вечним казнама, али не заборављајте рај, јер ћемо заслужити једно од ово двоје.
Христос је ради нас недостојних показао савршено послушање Небеском Оцу, као што је био савршено послушан и Својој Мајци по телу, нашој Пресветој Богородици и Јосифу Заручнику. Колико бисмо тек ми, због својих грехова, морали да одсецамо самовољу и да будемо послушни свом духовном оцу!
Као плод своје побожности, мученици ће показати своје мучеништво, исповедници своје свето исповедање, свети јерарси њихов труд против јеретика, а преподобни своју подвижничку борбу. Шта ћемо ми показати, а најпре ја сам? Међутим, ако смо послушни и ако одсецамо своју вољу, и ми ћемо донети плодове. И ми ћемо нешто принети као жртву, тако да нећемо отићи празних руку као лењи слуга.
2. Обратите пажњу на своју послушност. Ако се добро на њој потрудите, кроз њу ћете задобити живот вечни. Ако то не учините, ваш крај ће бити паклене муке. Према томе, пробудите се из заборавности и лењости. Време је да се пробудимо из сна немара, jep нам је крај живота непознат. Кад ћемо се пробудити? Кад арханђео дође да узме наше душе? Буђење је тада бескорисно! Будућност је време за венце, а садашњост за подвиг, труд и борбу.
Присилите саме себе, изговарајте молитву, прекините празнословље, затворите уста за осуду, поставите капије и катанце за непотребне речи. Време пролази и не враћа се, и тешко нама ако нам време прође без духовне користи. Због тога вам и пишем, о томе би требало да размишљате, то би требало да радите. Бог љубави нека буде са вама и нека вас Пресвета Богородица укрепи и просветли и учини ревноснима у борби.
3. Буди послушан, без оклевања одагнај помисли, буди последњи ако желиш да будеш први.
Кад си непослушан духовном оцу и кад га унесрећујеш, тиме жалостиш и Бога.
Наш Христос нам је делима показао величину светог послушања, јер је Себе жртвовао због послушности Оцу. Зато му дарова Име које је изнад сваког имена (Филипљ. 2;9). И заиста, ко год је показао савршено послушање удостојиће се да добије велико име на небесима, име усиновљења, које ће чак и ангели поштовати, удостојиће се удвострученог венца у вишњој слави.
Свети Паламон је рекао: „Онај ко се потпуно потчинио, нема потребе да обраћа пажњу на Христове заповести.“ Зашто? Зато што је кроз савршено послушање већ испунио све Христове заповести, тако да нема потребе да их испуњава ако их је већ извршио.
Послушање у својим недрима носи истинско смирење, а где год је смирење, тамо је и миомирис Христов, благоухање Божије.
4. Каже се да је најзаконитија борба она која као покретачку снагу има апсолутно послушање, које свети Оци називају нељубопитљивим и слепим. Та борба је најсигурнија и најсавршенија, јер послушање укључује смирење, а где год је смирење, тамо је законитост и сигурност.
Пригрли савршено послушање и смирење, чедо моје, и онда ћеш поуздано знати да се законито подвизаваш. Послушање не подразумева да само извршиш одређени задатак, него превасходно да се спремно потчиниш савету који ти даје старац, односно, да се потчиниш свему што ти он саветује у погледу духовне борбе. Не прихватај се никаквог подвига без старчевог знања. У старини су ученици свом старцу говорили чак и колико су чаша воде попили. Старац је знао све да ученици не би били прелешћени и остали без награде за сав свој труд.
5. Шта је блаженије од послушања по Богу? Који је духовни ток сигурнији од овога? Према томе, радосно похитај да би задобио непропадљиви венац послушања. Њоме ће Началник узвишеног послушања, Исус, украсити главу сваког послушника који се подвизавао. Будите послушни старцу као Самом Господу.
Приморавајте се у духовним стварима, а превасходно у послушању, које је украс ученика. Послушник (ученик) без послушања је неплодна утроба, али када се украси послушањем и одсецањем сваке самовоље уподобљава се плодној утроби.
Послушник ће имати ту предност да посредством свог старца лако открије шта је воља Божија. О, како је то велика предност! Остали људи лутају и питају се: „Да ли да учиним ово или оно?“ Они дословно пате, бивају неодлучни и губе време. Захваљујући нашој оскудној молитви, у данашње време ретко можемо поуздано открити шта је воља Божија. Због тога стално доживљавамо бродоломе. Према томе, чеда моја, будући да је љубав Божија била толико милосрдна према вама да без напора можете открити Његову вољу, с вером и поверењем похитајте ка послушању и тако ће вам се непрестано откривати воља Божија, која је вечни живот и блажени починак душа.
Непрестано, и дању и ноћу, слушам исповести људи. Шта све нећу чути, и шта све нећу научити! Проблеми без краја и без решења. А ја знам каква се победа може извојевати посредством послушања и поверења у руководитеља, и какве олује и бродоломе трпе они који се услед свог егоизма ослањају на саме себе. Резултат свега тога је да бивају прелашћени услед своје надмености, да прелазе из таме у таму и из мањих грешака у веће.
6. О, хиљаду пута благословено послушање, каква се величина у теби скрива! Свако, ко те заволео, обогатио се твојом красотом, постао младенац у Христу и смирио се као дете. Због тога ће радосно ући у Царство Небеско, баш као што је Господ рекао: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18;3).
За детенце је углавном карактеристична простодушност, незлобивост и послушност његовој мајчици. Према томе, послушање ће нас учинити духовним младенцима, тј. младенцима за зло, али богатима у мудрољубљу Божијем.
7. Чедо моје, верно ме следи и не плаши се. Сачувај послушање, посебно духовно. Онај ко има послушање има и живот вечни, јер се у савршеном послушању садрже све врлине, а посебно ослобођеност душе од одговорности.
Чедо моје, својим самопожртвовањем и ревношћу послушник мора показати савршено послушање свом старцу, као да пред собом види Христа.
Буди обазрив, чедо моје, да твоје послушање буде искрено и потпуно. Омрзни самовољу која значи смрт твоје бесмртне душе. Као пример узми првостворене (Адама и Еву): они су били непослушни Божијој вољи и претрпели су казну изгнанства. Не супротстављај се старцу. Помисли да је он представник божанске воље. Сваки преступ и непослушност кажњавају се сагласно величини греха.
Послушник је дужан да се чврсто држи свога места, тако да не може бити померен. Он мора бити послушан ма где да је постављен, чак и кад би умро испуњавајући своју дужност. То се назива послушањем до смрти, и то до смрти на крсту.
8. Љубљена моја у Христу чеда, нека благодат нашег Христа буде са вама и нека вас у мом одсуству чувају свете молитве мог светог оца Јосифа, јер се за доброг послушника никада не прекида духовно јединство у Христу са његовим старцем.
Вољена моја чеда, ви моју душу испуњавате миомирисом, јер се сећате речи које сам вам изговорио док сам био са вама. Сећајући се мојих речи и придржавајући их се, ви се налазите у духовном послушању које је најбоља врста послушања. Онај ко поседује такво послушање уподобљује се Христу Исусу, јер је Христос био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, док га Бог није уздигао и дао Му име Исус (в. Филипљ. 2;89), а од имена Исусовог дрхте и стрепе све силе таме.
Онај ко поседује послушање још у овом животу обитава у животу Духа који ћe се наставити чак и после његове смрти, у векове векова.
Помислимо да нисмо ми распети за нашег Господа Спаситеља, него да је Он због нас, недоношчади, претрпео Крст, Крст послушања ради.
Љубите освећено послушање, које ће учинити да свако ко га поседује постане младенац у Христу, да се нахрани чистим млеком благодати и да се удостоји блаженства: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18;3). Да, добар и смирен послушник удостојиће се да, као чедо Христово, пребива у небеским обитавалиштима нашег небеског Оца, као наследник Божији и санаследник Христов (в. Рим .8;17).
9.Не постоји бољи пут од послушања, јер оном, ко га љуби, дарује срећу, починак, ослобађање од одговорности (од својевољности, прим. изд), опроштај и мноштво других добрих ствари, али прво и најпре заштиту од замки сатаниних, будући да га поуздано руководи опит његовог духовног оца, тако да без много сметњи корача путем духовног живота.
10. Сви послушници који одсеку самовољу и у свему удовоље свом старцу сматрају се добровољним мученицима, иако нису поднели разна телесна мучења. Већина мученика окончала је живот након краткотрајног мученичког страдања, док се мучеништво монашког послушања спроводи читавог живота и због тога се сматра мучеништвом савести. Из тог разлога, преклињем вас да обратите пажњу на послушање. Ваше послушање се, посредством вашег старца, преноси и на Бога.
Шта ће нам користити ако напустимо свет и своје рођаке, а ипак не испунимо све што смо обећали Богу? Да ли смо неком човеку обећали да ћемо живети по Богу? Какав ћемо одговор понудити? Према томе, свим срцем корачајмо путем апсолутног послушања и наше душе ће задобити благодат Божију.
11. Онај ко спроведе у дело све што му саветује његов духовни отац, има и његов благослов. Међутим, онај ко не учини оно што му саветује старац, нема његов благослов ни овде ни на другом свету.
Свако ко ниподаштава оно што он (старац) заповеда, свако ко не сматра за закон оно што он саветује и због надмености не ревнује да то изврши, мора разумети да ће га сустићи паклене муке.
Чеда моја, плашите се праведног Судије и будите послушни саветима вашег духовног оца, јер ваш старац жели да се ваше душе спасу, док ђаво тежи да вас присвоји посредством егоизма и непослушности.
12. Преклињем те да будеш послушан без оклевања и својеглавости. Ревносно се потруди да успокојиш свог оца по духу. Са њим живиш и живећеш. Зашто би га онда жалостио? Твојој души неће користити ако он буде уздисао због тебе. Тако ништа нећеш изградити, и бићеш потпуно срушен ако не исправиш своју непослушност.
Погледај како су блистали послушници древних времена. Они су све жртвовали на олтару послушања и савршеном љубављу и поверењем задовољили срца својих духовних руководитеља. Ти, међутим, најпре разматраш да ли ће ти старчеве речи користити или неће, а затим одлучујеш хоћеш ли послушати или не! Такво послушање ничему не води! Не мисли, него дела! Не приговори, него смрт! Смрт кроз послушање! Само тако ћемо се, извршавајући своје дужности, оправдати пред Богом.
13. Послушање је „панагија“[1] послушника (ученика): као што се панагијом епископ разликује од свештеника, исто тако се и послушањем добар послушник (ученик) разликује од непокорног. Љуби свог духовног оца и буди му послушан као Самом Богу, јер је управо он тај који се у јерархији налази непосредно иза Бога. Задобићеш велику благодат ако Бога ради будеш послушан свом духовнику. Немој га жалостити да не би ражалостио Духа Светог, који га је помазао као апостолског прејемника (наследника). Духовници су њихови последњи наследници (прејемници) и кроз Светог Духа заузимају то место у јерархији. Према томе, онај ко њих жалости, жалости и Светог Духа.
14. Послушање и смирење, заједно са благодарношћу Богу, надоместиће подвиг поста. Велика је корист од самопрекоревања, посебно када човек услед болести повремено не може да пости.
Чувајте послушање, чеда моја, а посебно духовно послушање. Онај ко поседује послушање, поседује и живот вечни, јер су у савршеном послушању скривене све врлине, а посебно ослобођеност душе од одговорности.
Чедо моје, љуби прослављено послушање које освештава човека, и не жалости Духа Светога тако што ћеш понашањем какво не доликује монаху вређати свог духовног оца. Смири се и немој стремити да истакнеш своју сопствену вољу.
15. Чеда моја, побрините се да сачувате оно што сте примили као неоскрнављено и чисто. Обратите пажњу на то да очувате читаво правило које сам вам предао, јер ће се, према апостолу Павлу, за сваки преступ и непослушност примити заслужена казна (Јевр. 2;2).
Плаши се казне за непослушност. Свако, ко је непослушан, подсећа на непослушне Адама и Лучоношу: они су се побунили против Бога и несрећно отпали од Њега. Ава Варсануфије каже да је ученик (послушник) који је непослушан свом старцу „син ђавола.“
Свим срцем се молим да постанете савршени послушници, тако да мећу ангелима Божијим и сами заблистате као ангели, како бисте појали химне и молили се за мене, вашег убогог и недостојног старца који вас поучава, а да сам не примењује апсолутно ништа од онога чему учи друге.
15. Карактеристично је да онај ко не поседује послушање не поседује ни смирење и да га потајно поткрада гордост. А како је могуће да гордост донесе исправне судове и одлуке које ће користити души? Ми стога морамо бити смирени да би нам приступило божанско просветљење, јер смиреноумни задобијају мудрост и расуђивање, док горди имају рђаву и изопачену свест. Из тог разлога погрешно разумевају текстове Светог Писма и светих Отаца, јер им недостаје смирење, заједно са чистом и просветљеном свешћу.
„Самопоуздан човек је сопствени непријатељ.“ Другим речима, онај ко слуша шта му говоре помисли а не слуша савете старијих, постаје свој сопствени злотвор. Чеда моја, ако желите да сигурно напредујете монашким путем, будите опрезни и ништа немојте чинити без савета свог старца. Ако творите сопствену вољу, морате знати да ћете застранити и што време буде више протицало, ваше застрањивање ће бити све веће. Најзад, доћи ће време када ћете пожелети да се поправите, али то више нећете моћи.
16. Молим се да сви ви, који сте послушни старцу, добијете благослов и благодат Светог Духа, да гледате лице Божије и да са ангелима вечно обитавате на небесима. Међутим, што се тиче оних који су непослушни, који се супротстављају, свађају и ниподаштавају своју савест, нека их Бог удари да би се поправили и дошли себи, јер „где не помажу речи, помаже палица.“
Моја велика очинска љубав, страдање због вашег поправљања и жеља за вашим спасењем присиљавају ме да будем строг кад год неко застрани, јер ако зло измакне контроли и остане некажњено, одговорност ће подједнако пасти и на надређене и на потчињене.
 



 
НАПОМЕНЕ:

  1. Панагија је медаљон на којем је изображена икона Пресвете Богородице и који епископи носе око врата. (Прим. изд.)