уторак, 05. јул 2016.

Данас у Историјском музеју Србије отварање изложбе о Светом Сави



Одабране репродукције фресака и икона из Хиландара и других манастира, најзначајније тренутке из пребогатог живота ове невероватне особе, архивску грађу која ће приближити јавности каква је он био величина и схватићете (ако већ нисте) значај његове личности за српску државу, културу, цркву, историју.
„Молим оне који ће после мене бити, испуните оно што ја због кратковременог живота не доврших“.
Ово је реченица Светог Саве, без дилеме, најзначајније личности из богате српске историје, човека због којег не бисмо, можда, имали ни државу, ни културу… Човек из 12. и 13. столећа, који је, заправо, био вековима испред свог времена!
Просветитељ, човек за дивљење, човек кога је тешко достићи, а камоли надмашити, човек који је био узор, човек који је био утицајан и после своје смрти. Принц, али и предани монах, који је због тог аскетског начина живота угрозио своје здравље, државник, дипломата, архитекта, писац (зашто не истаћи – први српски писац!), законописац, правник…
Све ово и још много тога био је Растко Немањић, односно Свети Сава, о чијем животу треба и МОРАТЕ да се детаљно упознате на изложби у Историјском музеју Србије (Трг Николе Пашића 11, Београд), која ће бити отворена од уторка, 5. јула до 28. новембра.
Шта ћете видети на изложби?
Одабране репродукције фресака и икона из Хиландара и других манастира, најзначајније тренутке из пребогатог живота ове невероватне особе, архивску грађу која ће приближити јавности каква је он био величина и схватићете (ако већ нисте) значај његове личности за српску државу, културу, цркву, историју. Један од најзанимљивих експоната, свакако, јесте жезло или штап за кога се са сигурношћу може рећи да је припадао Растку Немањићу.
За ову изложбу треба захвалити групи истраживача-научника који су више година прикупљали грађу, „чистили“ податке из разноразних писаних извора. Пре свих, реч је о аутору изложбе др Андреју Вујновићу, а све који од 5. јула до 28. новембра буду посетили изложбу у Београду, водиће их музејски саветник Небојша Дамњановић.
„Сва ова грађа и сва она коју смо налазили, студирали, анализирали… говори о томе да је Савин допринос култури и историји овог простора једна оном који је дао Александар Македонски“, истакао је аутор изложбе.
Свети Сава је због својих дела још током живота сматран светитељем, а после смрти 13. јануара 1236. године у Трнову у Бугарској и преноса његових моштију у манастир Милешева, заокружен је и његов култ. Уважавали су га и поштовали Руси, Грци, Бугари, народи околних држава. Колико је био посвећен свему што ради сведоче и подаци да је стигао чак и на Блиски Исток! Замислите путовање из Србије на Блиски Исток пре девет-десет векова!
Обитавао је по многим местима, а на Дурмитору, рецимо, и данас постоје локације које се повезују са Светим Савом и носе његово име – Савине воде, Савина стопа… Део изложбе је интерактиван, односно постоји екран на којем лаганим кликтањем можете да „путујете заједно са Савом“.
Сава је био и архитекта и постоје писани подаци да су, захваљујући њему, изграђени манастири на Хиландару, Студеница, Жича, Милешева…
Заправо, подвукао је кустос Дамњановић, српска средњевековна градска архитектура и властелинска архитектура, није очувана као у неким европским градовима и земљама. Али, су зато манастири ти који су остали и за њих инострани научници истичу да су веома слични онима у Византији, данашњој Бугарској и у Русији, односно да одговарају тој архитектури, култури…
И после смрти Сава је био утицајан и народ га је волео и сећао га се. Да није било тако, не би Турци урадили оно што су урадили.
А шта су урадили?
Столеће и по након што су освојили Србију, увидевши да култ Светог Саве значи култ „старе српске државе“ коју народ хоће да обнови, спалили су његове мошти 1594. године у Београду (пренели су их из Милешеве).
Основано се сумња да су Савине мошти те године у целости уништене. Али, постоје подаци на основу којих се може претпоставити да је део његовог тела, односно костију сачуван. Пре свега, његова лева рука, која се сматра реликвијом.
Дубровачки трговац Никола Бошковић, отац астронома Руђера Бошковића, забележио је почетком 18. века, описујући манастире Рашке, да је од Турака купио реликвије – комад дрвета са крста на којем је био разапет Христ и „руку светога Саве“, коју је, бежећи из Новог Пазара, због непажње изгубио. Уз то је забележио да постоји кутијица са другом руком.
Добро очувана лева рука коју традиција и веровање повезује са Светим Савом данас се налази у манастиру Милешеви, заједно са такозваним Савиним штапом.
Ову и још много занимљивих прича о животу и значају Светог Саве можете да видите/прочитате/научите на изложби, која ће бити отворена до 28. новембра. Важан податак је да ће Савин штап бити изложен до 5. септембра у Историјском музеју.
Још неколико важних података – изложба ће осим у Београду, бити организована и у Краљеву (баш на Савиндан 2017. године, потом у Чачку и у Пријепољу). Постоји велика вероватноћа да ће бити приказана и у једном европском граду, а сви градови који желе да угосте ову изложбу треба да се јаве Историјском музеју.