петак, 20. мај 2016.

Љубомир Симовић: Десет обраћања Богородици Тројеручици




Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, 
нека наше чамце у благе луке 
из густих олуја с пучине доведу 
птице, излетеле из Твоје треће руке! 

Тројеручице, катанце, браве и врата, 
браћу у казану олова које кључа, 
све што су безбројне руке закључале, 
нека нам Твоја трећа рука откључа! 

Тројеручице, док нас лове и мере 
метром, литром, кантаром, тегом и врећом, 
Ти, двеју руку склопљених пред кантарџијом, 
измери нас, и помилуј нас, трећом! 

Док кишу проткива суснежица, и вук, 
риба и врана крећу на нас, у лов, 
бескућнима у вејавици, Тројеручице, 
Твој трећи длан нека нам буде кров! 

Док се затварају све капије, сви капци, 
пред смрадом наших грехова и рана, 
Тројеручице, нек нам се отвори црква 
на Твојој трећој руци сазидана! 

Голе, млаћене моткама, секирама, 
оборене под ноге, и дотучене 
у подножју брда уз које смо се пели, 
трећом нас руком, Тројеручице, исцели! 

И узвиси, трећом руком, Тројеручице, 
све оне који су, стотинама руку, 
стотинама година, из жетвених слама, 
бацани на дно казана и јама! 

У овом свету несланих мора и јела, 
док нам се броје последњи тренуци, 
нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, 
со суза, скупљена у Твојој трећој руци! 

Тројеручице, луко и утехо, 
мајко чокоту ког распињу и туку, 
смилуј нам се, грешним и убогим, и прими 
душе наше у Твоју трећу руку! 

Двема рукама сахрањене, Тројеручице, 
у ову земљу, испуњену муком, 
нек нас из ове црне земље у облак 
понесе храст, засађен трећом руком!