субота, 30. април 2016.

Светогорски типик за Велику суботу



Часови. За почетак часова, у подне, клепа се малим клепалом око цркве, без стајања. Часови су обични и читају се у припрати полуноћнице. На деветом часу на проскинитари се полаже икона Васкрсења Христовог, Силаска у ад. Током изобразитељне, пале се све фуније, свеће на свим крстовима и полијелејима, пошто је у наставку света литургија.
У многим обитељима неку од манастирских чудотворних икона Пресвете Богородице, на овај дан, током часова, преносе на леву страну храма до иконостаса, и око ње постављају чираке са свећама и разне украсе, јер у свим обитељима се током светле седмице праве литије са неком од чудотворних икона.

Вечерње са литургијом светога Василија Великог. За почетак службе клепа се празнично, на звонику и удара се у празнично железно било, а потом се звони у сва звона три стиха, у седми сат дана. На входу се износи Еванђеље, прокимена нема. Чтец са налоња, окренут истоку, чита паримеје. За време читања из књиге пророка Данила, црквењак припрема празничне кације. По завршеном читању, чтец склања налоњ.
Црквењаци каде празничним кацијама са воздусима. Апостол, као и обично, чита се под великим полијелејом. Игуман са свештеницима у олтару пева „Васкрсни Боже...”, док канонарх изговара стихове из своје стасидије. У многим обитељима док пева „Васкрсни Боже...”, игуман иде и посипа по храму ловорово лишће из корпе коју носе ђакони. Црквењак удара једном у железно било припрате, да извести звонара да отпочне један стих звоњења у сва звона. У наставку, литургија светога Василија Великог. Трпезе нема, као ни претходног дана. У Хиландару, игуман не посипа лишће, већ то раде црквењаци током бденија. У оба случаја, лишће остаје сва три дана празника.
После отпуста отпочиње велико читање Дела светих апостола. Братија се мења у читању, све до почетка бденија.