уторак, 01. март 2016.

Авакумов купус, рецепт



Некадашњи хиландарски ђакон, отац Авакум, био је несвакидашња личност. Својевремено га је занимало да ли је виши пирг Св. Саве или кипарис у порти манастира. Данима их је одмеравао из свих могућих углова, из порте, са терасе конака, кроз прозор келије, са брда, из пчелињака... На крају се попео степеницама на врх пирга. Међутим и даље није био сигуран шта иде више у висину, пирг или кипарис. У тој силној недоумици која га је данима мучила, решио је да се попне на врх кипариса. Кипарис, сам по себи, има прегусту крошњу у којој ћете ретко видети и птице да улазе, баш због те густине. Опет, на другу страну, гране кипариса су меке, лако се криве и ломе, те уместо густе, вретенасто обликоване крошње, очас посла добијете гомилу рашчупаних грана, које више подсећају на начичкана копља него на неку крошњу дрвета. Док се отац Авакум пео ка врху, ногама и рукама је раширио гране кипариса. Неке су се и сломиле под тежином ненаданог госта. Када је видео да кипарис, који је симбол хиландарске порте, због њега губи свој препознатљиви облик, у благој паници, ђакон је покушао да прикупи све те гране назад ка деблу. Међутим, једна нога се мало омакла, а тек преломљена грана својим врхом се зарила у стомак Авакуму. Његовој авантури ни ту није био крај. Тек је онда настао страх, паника, шта рећи оцима и братији, како се то уопште догодило. И како ђаво то обично и ради, шапуће нам тихо и води нас лагано али сигурно из једне самовоље у другу, из једне грешке у другу, а свака следећа је све озбиљнија и тежа. Водећи рачуна да га нико не види, успео је да оде до своје келије, где је сам себи зашио рану. Рана се инфицирала, а ђакона Авакума је сам Бог спасио преко оца Григорија, који је сам Бог зна како успео да ђакона пребаци до болнице у Полигиросу где је одмах оперисан.
Отац Григорије је касније отишао да живи у Јерусалим, а отац Авакум у Србију. Нажалост, никада се више нису срели. Некадашњи, или боље рећи несвакидашњи хиландарски ђакон, а касније јеромонах Авакум долазио је у Хиландар сваке године. Упокојио се у женском манастиру 2006. године, тугујући за својом Светом Гором, у истом оном женском манастиру у коме ћу касније и ја провести један период свог монашког живота.
Обојица смо често јели поховани купус, исте кухиње, брижне монахиње Татијане.

Рецепт


1 главица свежег купуса
5 јаја
1,5 шоља пшеничног брашна
мало млека
уље за пржење

Очистите главицу купуса од спољних листова, издубите корен и убаците је у лонац са посољеном врелом водом. Кувајте док купус не омекша, 10-20 минута. Када постане мекан, склоните са шпорета, оцедите га и проспите воду. Када се прохлади, исеците га на танке кришке (1-1,5 цм дебљине). Водите рачуна да вам се кришке што мање распадају.
 У дубљој вангли умутите јаја, додајте брашно правећи тесто мало гушће него за палачинке. Сваку кришку купуса умачите у тесто, а затим пржите у загрејаном уљу. На радну површину поставите папирне или памучне убрусе, на које ћете ређати пржени купус да се оцеди од вишка масноће.
Уз поховани купус сервирајте тзатзики салату.

Одломак из књиге: "Светогорски КУВАР"