уторак, 15. март 2016.

Старац Јефрем Катунакијски, 9. део




Међутим, та се изрека ипак остварила на оцу Никифору и кир Јанију. Старцу је било тешко да поднесе и најмању бригу коју је стварао отац Јефрем своме оцу. Отпоче дуга и тешка борба, борба која није приличила ни његовом духовном стању, нити његовом племенитом карактеру. Провео је тешке дане свог живота, покушавајући да умири оца Никифора и да услужи свога оца. Старац Јосиф, који га је подржавао, охрабривао и умиривао, одавно је отишао код Господа. Кир Јани, који је због својих година мислио да ће брзо умрети, живео је и живео. Проживео је крај њих читавих осам, за оца Јефрема мученичких година. Оци су говорили: „Отац Јефрем се налази између две ватре: с једне стране његов отац, а са друге његов старац“.

На фотографијама из оног доба, отац Јефрем изгледа сtарији од старчића. Упао је у такву духовну борбу да се на крају окренуо против Бога. Попут многострадалног Јова који је завапио у молитви: „Ко ће да буде судија међу нама двојицом, кад си ми дао ово неподношљиво искушење, Боже мој?“

Старчев отац постао је монах по имену Јов у једном тренутку када се много разболео. Али повратио се и поживео још једно две године. „Дете моје“, говорио је, „да су ми пут поплочали дукатима не бих долазио да сам знао“. Седео би у келији и по читав дан би се молио уз бројанице или говорећи молитву „Радуј се, Невесто Неневеснаја“.
Једног дана дозва своје дете:
– Јефреме мој, Јефреме!
– Шта је било, деда?
– Дођи да ти нешто кажем. Ето, док сам овде седео опхрвао ме је сан и отворише се врата и уђоше три жене. Средња је носила круну на глави и каза ми:
– Шта радиш?
– Шта да радим, ето, секирам се. Каза ми:
– Зато сам и дошла да ти кажем да се не бринеш. Не желим да се бринеш.
– И постадоше невидљиве.
– Е, деда, то је била Богородица. Је ли видиш шта ти је рекла? Хоће да си овде. Не помишљај да одеш.
Нервозни и љутити барба Јани се претворио у добродушног и незлобивог старца Јова. Отац Јефрем се дивио његовој незлобивости и себе је сматрао несавршеним.

Једном се разболе отац Никифор. Стари Јов потече своме детету са истинском бригом: „Дете моје, да му стављаш чаше, прехлађен је“. Али, његово трпљење је требало да се искуша до краја. Једне ноћи изиђе да пољског клозета, саплете се и паде. Сломио је кук. Четрдесет дана је проживео у боловима не желећи да обавести сина, официра, да се не би бринуо. Дана 8. априла упокојио се у Господу.