недеља, 17. јануар 2016.

Грешке у филму "Један дан у Хиландару"





Грешке у филму, изузев необичног акцента у изговору имена Хиландар: 

а) ...ризница испод Урошевог пирга, ризница је испод пирга Светог Саве.

б) ...завеса Ивана Грозног са ликовима Христа, завеса је са ликом (једнина) Христа као Великог архијереја, а около у медаљонима су ликови светих. 

в) ...у ризници се налази икона Богородице Млекопитатељнице, поменута икона се налази у ризници већ у Кареји у испосници, а приказана икона је Одигитрија.

г) ...наилазите на болницу. Подигао ју је краљ Александар Карађорђевић сећајући се голготе своје војске... Поменуту болницу није подигао краљ Александар већ архимандрит Василије и то у 19. веку. Чесму коју приказују аутори док говоре о краљу Александру Карађорђевићу, краси спомен плоча на краља Александра али Обреновића. Подигнута је у спомен на његов долазак у Хиландар 1896. Александар Карађорђевић није био у Хиландару.

д) ...онај који је подигао цркву Вавдења, црква је посвећена Ваведењу.

ђ) ...окончава се црквом Св. Василија. Реч је о старом манастиру Светог Василија, чија је црква посвећена Спасовдану а не Св. Василију. Ова хиландарска катизма се назива манастир Св. Василија јер је првобитни ктитор био Св. Василије Соунски.

е) Монаси госте воде поред Савиног великог освећења воде. Савин је бунар с друге стране цркве, док грађевина која се види на снимку је фијала која се користи за велико освећење воде уочи Богојављења.

ж) ...време у Хиландару се рачуна по византијском календару. Не! Рачуна се време по византијском рачунању времена, што се односи на сате тј доба дана. А календар је јулијански, тзв. стари.

з) дан је Великог поста и обедује се два пута дневно. У претходном делу наратор нас обавештава да је дан уочи Успења, што значи да нису дани Великог већ Госпојинског поста. Друго, у Хиландару се и мрсним данима обедује два пута дневно, док у Великом посту једном дневно.

и) обедоваоница је осликана у 13. веку према житију Св. Саве. Трпезарију је осликао хиландарски монах Георгије Митрофановић у 17. веку, по канону осликавања трпезарија. Што подразумева фреске пустињака, испосника, сцене Акатиста Пресвете Богородице, Деисис, Лествицу...па и сцене житија Светога Саве као ктитора манастира.

ј) трпезу коју чине два дугачка стола и клупе. Трпезу чини много више стоова и клупа, вероватно је аутор мислио на редове столова, али и њих нема два већ три.

к) из његовог гроба је потекло миро и онда никла лоза. Лоза је никла из гроба Св. Симеона тек пошто су његове мошти пренете у Србију.

л) мошти Св. Георгија Богослова. Богословом се назива Свети Григорије а не Георгије.

м) Часни крст са честицом Исусових пелена са Гоготе. ?! Зар треба коментар?! Часни крст је део крста на коме је Господ разапет и у њему нема никаквих других честица.