субота, 16. јануар 2016.

Послушања 2. део


Економ.  У великим манастирима на послушању економа обично се налазе двојица монаха, главни економ и параеконом тј. помоћник. Изузетак је Велика Лавра где се економом сматра Пресвета Богородица, те стога они имају носиоца послушања са титулом параеконом, односно помоћни.

Економ се стара да је манастир снабдевен свим потрепштинама, од намирница, одеће, обуће, хигијенског материјала, преко алата, грађевинског материјала, потрепштина за све манастиске радионице, горива и делова за машине, до сваке ситнице потребне за функционисање манастира. Монаси управитељи метоха такође се називају економима, али економи тог и тог метоха.

Портар. Традиционално отвара и затвара манастирску порту (капију) и води рачуна о хигијени на њој. Пали кандило изнад капије и два пута дневно кади, по отварању и пред затварање. 

 У савременој историји Свете Горе, портар брине о превозу гостију до манастира. Најпре им помаже да обезбеде потребну визу Диамонитирион. Затим кординира између лучке капетаније, капетана брода, манастирских возача и гостопримца.
 У појединим манастирима Портар пре уласка посетилаца у сам манастир провера њихов диамонитирион и путне исправе, а по негде и задржава ова документа на портарници све време њиховог гостовања.


Гостопримац.  Дочекује и испраћа манастирске госте. Брине се за њихово послужење и смештај. Упућује их у кућни ред.

Одговаран је за хигијену и ред у просторијама које користе гости, као и о њиховом буђењу за богослужења.




Црквењак, еклисијарх.  Једно од најодговорнијих послушања у светогорским манастирима. Поред бриге о уредности храма, црквењак мора да се стара и о кандилима и полијелејима. Кандила све време горе, чаше у њима морају бити чисте, а кандила исполирана. Полијелеји такође морају бити исполирани и опремљени са свећама. 

Црквењак увек има беколико помоћника. Олтарника који брине о олтару. Кандиложигатеља који се стара да сва кандила горе. И друге.

кађење кацијом на трпезној литији
Поред старања о уредености храма и црквеног мобилијара, еклисијарх води рачуна да се увек поставља икона дана на проскинитари. Такође током богослужења има доста обавеза у благољепију истог. Пали, гаси, љуља полијелеје када је то црквењачким типиком предвиђено. Носи чирак током входа и литија. Поставља и склања петохлебницу на бденијима. Кади нарочитом кадионицом званом кација, када је то прописано уставом. Празницима његове дужности прате и ток празничне трпезе, током које кади братију и иде у литијском входу до трпезе и назад.

Иконописац.  Слика иконе за потребе манастира (за храм, за поклоне или продају).Скоро сви манастири имају иконописачке радионице, док многобројним келијама то представља главно монашко рукодеље, основни извор прихода.





Возач.  Обично на овом послушању има неколико монаха, у зависности од величине возног парка. Најстарији дужи возило којим се вози игуман, као и Епископи и државници приликом посете манастиру. Возачи одржавају возила и одговарају за ред у гаражи, као и за резерве горива. Обзиром да на Светој Гори нема класичним бензиских пумпи, то сваки манстир има своје складиште горива, пумпу за своја возила, машине, агрегате...


Манастирски ватрогасац.  На Светој Гори су током летњих месеци чести шумски пожари, те стога сваки манстир има бар једно ватрогасно возило које опслужује ватрогасна бригада састављена од неколико обучених монаха и искушеника.




Шумар.  Одговаран за планску сечу манастирске шуме, као и за редовно снабдевање манастира потребним огревом. Већина манастира извози дрво ван Свете Горе за грчке ћумурџије.