недеља, 27. децембар 2015.

Ускоро председничка чесма у Хиландару

мозаик у подгоричком Саборном храму, рад М. Лазовића


ХИЛАНДАР ће ускоро добити нову задужбинску чесму украшену мозаиком. Њу ће српској царској лаври даровати председник Томислав Николић, а биће изграђена недалеко од пирга краља Милутина. Пројектовање и украшавање чесме поверено је професору Мирославу Лазовићу са Факултета примењених уметности у Београду.

Лазовић је већ чувен на Светој Гори по мозаицима које је радио у манастиру Зограф, а највише по раскошном Светом Георгију, начињеном по лику свеца са чудотворне иконе. Због овог ремек-дела је руски председник Владимир Путин током посете Атосу зауставио колону да би изашао из блиндираног возила и лично фотографисао светог ратника. После тога уследили су позиви професору Лазовићу да мозаицима украси једну од највећих руских цркава, после око 130 православних храмова у Србији и иностранству које је улепшао овом техником или осликавањем. Тиме се заокружује необичан пут који је започео доласком некадашњег филолога, дипломца руског језика, на стручну екскурзију у Совјетски Савез.
- Кад се осврнем, живот ми изгледа као ходочашће - каже уметник. - Кад сам дошао у комунистички СССР, био сам више Југословен него Србин, као и цела моја генерација, и без готово икаквог знања о хришћанској уметности. Тад сам видео фреске Рубљова које ми више нису давале мира. Због њих сам уписао академију и постао сликар, али без намере да се бавим црквеном уметношћу. Вера је дошла сама, док сам путовао и радио, као и средњовековни живописци.
Професор Лаза, како га зове више од 2.000 ученика који су прошли његову школу, аутор је и највеће икад насликане иконе Светог Саве, која је некад стајала у истоименој београдској болници.
- Био је то мој магистарски рад, због кога сам се расплакао као ђак првак - сећа се уметник. - Решио сам да урадим монументалну икону у време хиперинфлације, јер сам из Јерменије још раније набавио специјално платно дуго четрдесет и широко четири метра. Кад сам почео да размотавам огромну балу потекле су ми сузе! Платно је било изрешетано рупама које је направио миш. Ипак, нешто ме терало да размотавам и даље и на крају се указало нешто невероватно: мишић је савршено прецизно обишао само комад платна пет пута три метра, колики је био потребан за икону Светог Саве.
Ово је само једна од необичних прича које се могу чути у атељеу скромног носиоца Ордена Светог Саве, који му је доделио патријарх Павле, иако га пре тога није познавао. Мудри духовник је младог уметника проценио по његовим делима, а прво које је видео био је мозаик Светог Георгија над вратима цркве у Хртковцима, израђен 1999. током НАТО бомбардовања.
- Док сам радио мозаик, ракета је пала у близини, срушила ме и направила хаос од радионице, али нисам хтео да одустанем - сећа се професор Лазовић. - Завршени мозаик смо над улаз цркве постављали ноћу, под рефлекторима. Сирене су завијале, цело село се окупило и гледало, а попови су певали. Надреално.
Патријарх Павле је сазнао да је асистент с Факултета примењених уметности поклонио Цркви много мозаика и живописа, иако Лазовић о томе није причао. Он је правио своју уметност, учио студенте и у паузама седео с уметницима у кафани "Знак питања".
- Једног дана човек из Патријаршије добацио нам је у пролазу: "Патријарх је одликовао Орденом Светог Саве неког с академије" - сећа се уметник. - Колега је упитао ко је добио Орден Светог Саве, а овај рече "неки Мирослав Лазовић". Забезекнуо сам се: па то сам ја! Откуд патријарх зна за мене?
Професор Лазовић не воли рекламу ни јавне наступе, али људи са свих страна света успевају да га пронађу. Тако се једног дана на вратима његовог атељеа појавио човек из Бугарске и замолио га да пође с њим на Атос и уради у мозаику највећу светињу Зографа, икону Светог Георгија.
- Кад сам завршио, објаснио ми је да је дарује манастиру јер је у њега дошао пре операције тумора на мозгу, као на исповест и остао 15 дана - каже проф Лазовић. - Кад је после тога отишао у болницу, установљено је да тумора више нема. Тако сам почео да радим на Светој Гори. Сад правим планове за чесму у Хиландару. Бог зна шта ће бити даље...
АУТОГРАМ ЗА ЦАРИНУ
Неформалан изглед и посвећаност раду био је узрок разних згода и незгода професора Мирослава Лазовића.
- Радио сам на манастиру Бања код Прибоја и заборавио да треба да отворим важну изложбу у Немачкој - сећа се Лаза. - Кад су ме панично позвали из Есена, право са скела сишао сам у ауто, сјурио се до Београда и ушао у авион. Тек кад сам се искрцао схватио сам да сам и даље у радној одећи. Покушавао сам да објасним шта се десило, али полицајац се неумољиво приближавао с неком огромном свеском. А онда му се лице развукло у осмех и замолио је за аутограм. Била је то шала, јер сам био најављен.