среда, 18. новембар 2015.

О непослушности духовним руководитељима



Постоје многи и бројни примери горких плодова које су пожњели они што су прекршили заповести својих духовних руководитеља и били им непослушни. То се види и из светогорске изреке која каже да је "послушање - живот, а непослушање - смрт."
Један такав пример је и казивање које управо следи:
Отац Мелетије Духовник, наследник Хаџи-Георгија Посника, живео је у келији Светог Николаја, која припада манастиру Пантократору. Поседовао је велику библиотеку и био веома образован. Својим калуђерима никад није допуштао да раде недељом и осталим празничним данима. Тако се догодило да су једног празничног дана послушници дошли с питањем хоће ли отићи да погледају пчеле које су се налазиле у Капсали. Они се нису запутили тамо него су, напротив, продужили до скита манастира Кутлумуша, да би пецали у тамошњем рибњаку. На том месту вода се повлачи и због тога је оно названо "убица", будући да су се у старини људи овде често утапали.
Тога дана, дакле, овде је због непослушања пао један од браће из ове заједнице и утопио се! Остали се нису усуђивали да се врате у келију и да обавесте старца о овом тужном догађају. Отишли су код других отаца и преклињали их да му то опрезно саопште. Сви су жалили утопљеника и непослушног монаха. Сам старац Мелетије умро је услед неподношљивог бола.

***

Један монах је снажно чезнуо да оде са Свете Горе да би видео своју мајку. Иза његове привидно безазлене жеље крило се велико искушење. Будући обдарен расуђивањем, његов старац га је упозорио на то и није му дао свој благослов. Остали монаси из ове заједнице упорно су захтевали да му допусти да оде. Потајно су уредили с његовом мајком да из Кесарије допутује у Константинопољ, где ће доћи и њен син у пратњи једног од сабраће. Постојао је један бродић који је два пута недељно из Русије пловио за Свету Гору и пристајао у Константинопољу. Намеравали су да путују тим бродићем. Пре поласка, отишли су по старчев благослов за путовање. Старац је био прикован за постељу. Чим је чуо о чему је реч, почео је да плаче као да више никад неће видети овог монаха. Остали су покушавали да га утеше говорећи да ће се кроз неколико дана вратити. Међутим, вратио се само његов сапутник, док је онај монах заувек остао у свету.

***

Руски игуман Мисаило слао је једном приликом свог послушника на пут манастирским чамцем. Међутим, овај је одбио да га послуша.
Нећу да идем", рекао је.
"А куда хоћеш да идеш", упитао је игуман.
"У шуму да цепам дрва."
Монах је, дакле, отишао у шуму. Међутим, није прошло много времена, а једно стабло пало је на њега. Морао је да оде у болницу и да се покаје за своје непослушање.

Из књиге "Светогорски старечник" архимандрита Јоаникија Коцониса