субота, 10. октобар 2015.

О врлинским монасима



Многопоштовани, стари и гостољубиви старац Јоасаф, истакнути живописац нашег византијског иконописа из заједнице Јосифита у Кареји, приповедао нам је следеће:
"Познавао сам многе оце који су се напорно трудили да очисте свој унутрашњи свет ради вечног спасења својих душа. Међу њима сам познавао и следеће:
- старца Харалампија из келије Живоносног Источника, који је био познат по великом уздржању;
- старца Методија, подвижника из келије Светог Николаја, познатог по свом добровољном странствовању;
- старца Симеона, најбољег појца;
- благог старца Дионисија, из келије Ваведења Пресвете Богородице;
- старца Харалампија, најпростијег и најсиромашнијег од свих;
- старца филарета Констамонитског, који је израђивао кандила и никада није напуштао Свету Гору;
- старца Арсенија, дрворезбара, који се истицао својим безмолвијем и побожношћу;
- старца Лаврентија, Руса, уздржаног и умереног;
- старца Дометија, познатог по строгом посту;
- старца Неофита, који је био свемилосрдан и непрестано се молио током читаве ноћи;
- оца Никодима, кротког духовника и доброг пастира;
- румунског подвижника, из чијих су руку јеле дивље птичице;
- старца Пахомија, који је припадао иконописачкој заједници Пахомијеваца, подржавао кољиваре и строго поштовање Предања;
- најмилосрдније старце Аверкија и Харалампија;
- незаборавног монаха, старца Јоакима, који ми је, кад год бих га сусрео, приповедао о древним и врлинским атонским оцима;
- старца Козму, нестјажатеља и безмолвника."

***

У руском манастиру Пантелејмону живели су многи монаси, борци и подвижници, као што су:
- старац Серапион, који се хранио само хлебом и водом;
- старац Савинос, који читавих седам година није спавао у кревету;
- старац Доситеј, који је био узор и образац монаха;
- старац Анадолије, који је имао благодатни дар покајања;
- старци Савинос и Серафим, који су познавали преподобног Серафима Саровског;

***

У скиту манастира Ксенофонта живели су врлински оци, као што је отац Акакије, који је такав био "и именом и делом."[1] Био је врло скромног световног образовања. Како би избегли ћаска-ње и празнословље, својим посетиоцима је читао душекорисна поглавља из Добротољубља. Упокојио се 1927. године.

***

Подједнако строг био је и старац Хрисогон, који се упокојио 1943. године.

***

У једној неприступачној скитској каливији или пећинској испосници подвизавао се старац по имену Јефтимије. На средини његове испоснице била је обешена врећа с двопеком, који је био његова једина свакодневна храна.

***

Простодушни старац Григорије, који је био стогодишњак, живео је на Светој Гори преко осамдесет година. Недавно се мирно упокојио. Рођен је 1890. године, а у скит је дошао кад му је било осамнаест година. Имао је прилике да сретне Мораитидиса, а познавао је и пустињака, старца Авимелеха, и прозорљивог старца Данила Катунакијског. Био је духовно чедо оца Акакија. Често смо уживали у друштву овог неизвештаченог, детињастог и кротког монаха. Једном је донео књигу Илије Минијатиса и прочитао ми похвално слово на празник Воздвижења Часног Крста. Док је читао, очи овог стогодишњег старца испуниле су се сузама. Био је то задивљујући и незабораван призор. Осећао се као да стоји у подножју Крста Господњег...

***

У светом кавсокаливијском скиту живели су многи истакнути монаси који су се разликовали или по свом врлинском животу, или по свом образовању задобијеном у свету, или пак и по једном и по другом, сјединивши у својој подвижничкој, православној души, врлину и знање.
Међу њима је био и Јона, ученик преподобног Акакија Кавсокаливијског, који се упокојио 1665. године; Пелагије, Јонин послушник, упокојио се 1754. године; Рафаил, неофит јеврејског порекла и мудри учитељ; Евгеније Вулгарис, управник Атонске школе на Светој Гори; Теоклит Карацас Византинац, који се упокојио 1777. године; дугобради Методије Византинац, упокојио се 1811. године; Филотеј из Смирне, који је преминуо 1789. године; Петар, монах који се подвизавао у каливији Рождества Пресвете Богородице и преминуо 1865. године; прослављени Никодим Исповедник, послушник великог дрворезбара Арсенија који је оставио два велика дела, Распеће Христово и Други долазак - на овим делима радио је петнаест година; духовници Павле и Пантелејмон, обојица обдарени расуђивањем и облагодаћени, озбиљни, молчаљиви и благи кад је требало некога да посаветују.
Отац Герман Хаир исприповедао нам је следеће о оцима кавсокаливијског скита: "Постојали су поштовања достојни старци који у нама изазивају дивљење и страхопоштовање.
Као непоколебиви стубови, од вечери до јутра стајали су на бдењу, очију оборених и прикованих за црквени под. Црква познаје многе такве старце. Сви су били ћутљиви. Празнословље за њих није постојало. Строго су се придржавали свог духовног живота. Међу њима је, просветљеношћу свог живота, посебно заблистао старац Авксентије. Био је као звезда.
Живео је у келији Светог великомученика Георгија. Користио је једну глинену посуду у којој је барио дивље биљке, и то је била његова једина храна. Понекад је јео и хлеб, али ништа осим тога. У скиту је живео отприлике шездесет година."

***

У најудаљенијем скиту Светог Василија живели су велики подвижници, који су задобили многе подвижничке победе и водили дубок духовни живот. Такви су, на пример били Варнава, трезвеноумни учитељ умне молитве, и Румуни Мартинијан, Јона и Теофилакт. Многи од њих били су дрворезбари. Израђивали су чешљеве, кашике и ножеве за сечење хартије. Старац Мартинијанос је у потпуности живео од милостиње остале браће. Када би му дали неки "благослов", односно мало хране, увек је био спреман да изрази своју благодарност:
"Бог благословио! Како се зовеш? Како ти се зову отац и мајка", питао је с намером да се за њих моли и да их помиње.

***

Старац Јона је много писао. Дипломирао је на Политехничком институту, и у безмолвничкој, трезвеноумној атмосфери пустиње Светог Василија превео је многа значајна дела. Тако је, на пример, на румунски превео књиге Светог Никодима Светогорца и многа друга светоотачка дела.

из књиге архимандрита Јоаникија "Светогорски старечник"