уторак, 08. септембар 2015.

Сутра је Свети Фанурије




Св.Фанурије се на својствен начин издваја од осталих Светитеља, јер се не прославља само једном годишње, већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита Св.Фанурију) у част овог дивног Светитеља.

Св.Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким светом, јер му хришћански дух није дозвољавао да се одрекне несумљиво врлинских начела хришћанства.

Дванаест страдања које је претрпео Светитељ, за нас представљају веома јак подстрек да издржимо и сачувамо моралне вредности Хришћанства, како би смо изашли као победници непрекидне борбе против безверја и неправде нашега времена. Свети Фанурије нас је поучио својим животом, иако се ми сада не боримо са римском војном влашћу и грозним Агарјанима, треба да се суочимо са спретно постављеним замкама материјализма и атеизма, који покушавају масовно да привуку хришћанске душе.

Св. Фанурије нас је поучио да се венац врлинског живота не може лако задобити, већ само непрестаним испитима, храброшћу, стрпљењем и издржљивошћу. Као истински борци вере подражавајмо узоран и беспрекоран светитељев живот како бисмо се и само удостојили да осветламо хришћанско име које носимо, као што је и он сам то учинио.



О  животу Светог


О пореклу и животу Св.Фанурија не постоје конкретни подаци, будући да су они изгубљени у прогонима.

Једини подаци које имамо у вези са Св. Фануријем су они везани за проналажење његове иконе, око 1500.године, према житијима, а према другим изворима 1355-1369.године. Неки тврде да је икона Св. Фанурија нађена на Родосу, а неки да се то догодило на Кипру.



Проналажење иконе


Вратићемо се у прошлост, када су Агарјани заузели Родос и одлучили да обнове градске зидине, које су варварски уништили сравнивши их у рату вођеном неколико година пре тога.

Почели су дакле да шаљу раднике изван јужног дела тврђаве и да скупљају камење од полуразрушених стамбених кућа, како би поново саградили нове и јаке зидине свога града. Изненада су међу рушевинама пронашли прелепу, али доста оштећену цркву са једне стране, унутар које су пронашли мноштво икона, на којима се од старости нису разазнавали ликови светитеља, као ни натписи.

Само једна изванредна икона се издвајала од осталих, коју време није дотакло и имала је представу младића одевеног у војну униформу. Митрополит Родоса Нил се одмах нашао на лицу места и прочитао јасно исписано име Светитеља, који се звао Фанурије. Потрешен овим пројављивањем, Митрополит је приметио да је Светац обучен као римски официр, док у левој руци држи крст, а у десној запаљену свећу. Иконописац је око иконе осликао 12 представа страдања, којима је Светитељ био изложен, а који јасно говоре о његовом животу.


Следе представе осликане на икони:


1 Мученик стоји усправно пред римским испитивачем и исповеда хришћанску веру.

2 Војници ударају Св. Фанурија камењем у главу и уста, како би попустио и одрекао се Господа.

3 Војници су подивљали од Фануријеве упорности, оборили су га на земљу и бесно га туку моткама, не би ли сломили његов морал.

4 Св. Фанурија зверски муче у затвору. Потпуно је наг док му војници кидају кожу оштрим металним алатом. Светитељ без поговора трпи страшне муке.

5 Св. Фанурије је поново у затвору и моли се Богу да му да снаге како би издржао до краја мучење.

6 Свети фанурије је поново пред римским испитивачем и одговара за свој став. На његовом смиреном лицу се види да нити мучења која је поднео ни будуће претње тиранина нису поколебали његову веру, и он непомичан чека још гора мучења.

7 Фануријеви џелати манично и сурово горе свећама његово наго тело. У овој сцени се види непревазиђена жртва за Распетога. Светитељ изнова побеђује својом непокорном вољом и надом у Господа.

8 Овде дивљи мучитељи користе механичке справе како би досегли врхунац мучења. Везали су Светог на скалу која се окреће, и која му меље кости. Он трпи без поговора, док се на његовом лепом лицу осликава неописиви мир, јер трпи Господа ради.

9 Фанурије бива бачен у рупу, како би га прождрле дивље звери, док његови џелати одозго посматрају његов крај. Звери су се буквално припитомиле од Божије благодати, и окружују га мирно као јагњићи и уживају у његовој близини.

10 Његови џелати нису задовољни резултатом и ваде га из рупе, бацајући на њега велику стену, сигурни да ће га сада довршити. Ни овога пута не успевају у својој намери.

11 У овој сцени је представљен Свети Фанурије пред жртвеником, на коме га џелати терају да жртвује, стављајући му на дланове врели угаљ. Св. Фанурије и из овога испита излази као победник, а то се види по ђаволу у облику змаја који лети плачући због свог неуспеха.

12 Последња сцена је и крај његовог мучења. Приказује Св. Фанурија баченог у пећ како стоји на клупи окружен пламеном и димом. Свети је у непрестаној молитви Богу, без икакве жалбе и непобедиво се уздиже на небо, пун задовољства због мука које је претрпео Господа ради.



Изградња храма


Тадашњи Митрополит острва, Нил, је пажљиво проучио пронађену икону и показало се да је Св. Фанурије био један од најзначајнијих великомученика наше вере. Одмах је послао делегацију владару острва, молећи да му да дозволу за обнову цркве. Када је владар одбио да му да дозволу Митрополит је лично отишао у Цариград и успео да обезбеди од Султана дозволу коју је тражио. Убрзо потом се вратио на Родос и подигао храм тачно на месту на коме је раније био изван градских зидина. Храм је сачуван до данашњих дана и од тада представља место поклоништва свих хришћана.




Чуда Св.Фанурија


Св.Фанурије је учинио многа чуда. Следи једно од њих:

У једном историјском периоду Крит је био под влашћу Латина (1204-1669), који су имали свог архиепископа и стога су покушавали на сваки начин да привуку мештане острва папизму.

Латини су имали репресивне мере против Православља, не дозвољавајући рукополагање свештеника на Криту, тако да су Крићани били приморани да одлазе на острво Китеру, где су свештеници рукополагани од стране православног Архијереја, коме је тамо било седиште.

Кренула су тако једном три ђакона са Крита на Китеру и након рукополагања, кренули су пуни среће назад на своје ропством измучено острво. На њихову несрећу агарјански пирати су их ухватили на пучини, превезли их до Родоса, где су их продали различитим газдама.

Свештеници су били у жалосном положају, но дође до догађаја који им је ублажио муку. Сазнали су да на Родосу Св. Фанурије чини чуда и у њега су положили своје наде и све време су се молили и призивао га је сваки од њих понаособ, како би их избавио из суровог заробљеништва страшних Агарјана.

Сваки од свештеника је тражио (притом нису били у договору), дозволу да оде у цркву и поклони се икони Св. Фанурија. Сва тројица су добили дозволу са лакоћом, поклонили се са поштовањем икони Светог Фанурија прекривши земљу својим сузама на коленима молећи се свом снагом Св. Фанурију да посредује у њиховом спашавању из руку Агарјана.

Након повратка свештеници су осећали олакшање у својој боли. Св. Фанурије се ноћу јавио свој тројици газда и наредио им да ослободе своје робове, или ће бити сурово кажњени. Агарјани су сматрали да је појава Светитеља чин магије, и оковали су своје робове и почели да их муче на најгоре начине.

Наредне ноћи Св. Фанурије је јаче наступио, ослободио је свештенике из окова и обећао им да ће их следећег дана ослободити од Агарјана. Поново је јавио Агарјанима и запретио им да уколико ујутро не ослободе свештенике, применити сурове мере.

Следећег јутра Агарјани су осетили казну на себи: изгубили су вид и остали потпуно паралисани. Тако су били приморани да се посаветују са својим рођацима у вези зла које их је задесило. Одлучили су да позову три свештеника, како би им евентуално помогли. Једини одговор који су добили од свештеника био је да ће се молити Богу, а да ће Он одлучити.

Треће ноћи јавио се поново Свети Фанурије Агарјанима и објавио им уколико газде не пошаљу писмени пристанак о ослобођењу свештеника у његов храм, неће им бити враћено њихово здравље. Хтели не хтели Агарјани су послали писмо које је затражио Св.Фанурије, а у коме су изјавили да враћају тројици свештеника њихову слободу. Писмо је послато у Светитељев храм.

Пре него што се агарјанска делегација вратила из храма, слепи и паралисани неверници су се потпуно опоравили. Богати Агарјани су покрили све трошкове пута свештеницима, а који су пре повратка отишли у цркву да захвале Светитељу за своје ослобађање. Направили су верну копију иконе Св.Фанурија, коју су понели на Крит и којој су одавали почасти сваке године уз молитве и литије.