петак, 03. јул 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 13. део


Престанак постојања метоха у Солуну


Број православаца у односу на предратни период се драстично изменио. У Солуну је 1956. године живело свега 76 православних људи са југословенским држављанством, док их је 1918. г. живело око 4.000. С обзиром да нова власт није успевала да добије дозволе за свештенике своје присталице, жеља Конзулата за довођењем свештеника је временом и престала. Гробље српских војника на Зејтинлику коначно је уређено 1959. године. Извршено је уклањање гробова немачких војника у сарадњи са немачким властима, а уређени су и гробови руских заробљеника, те су формиране одвојене службе чувара гробља и свештенослужитеља српске цркве у Солуну. Одлуком Сабора манастира Хиландара 1961. године, срушени су црквица Светог Саве и конак некадашњег метоха у Солуну.
На истом месту изграђена је стамбена зграда са осам спратова, од којих четири припадају манастиру. Изграђен је и локал у приземљу али, по традицији метохијске градње, подигнута је и мала црква Светога Саве, такође у приземљу зграде. О манастирском делу зграде, одржавању и спровођењу наплате кирије, бринуо је од манастира именовани кућепазитељ Грк (Апостол са својом супругом Кулом). Услед његове не пажње, седамдесетих година кирија није повећана на време, а ради земљотреса из 1978. године држава није дозвољавала накнадно повећање, како се каже у одлуци Сабора, те управа манастира доноси одлуку о продаји свих станова у овој згради. Одлуком од 29. октобра 1988. г. изостављају се једино два стана на првом спрату, који ће се користити за боравак хиландарских монаха приликом одласка у Солун.