среда, 01. јул 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 11. део

Конзулат Србије у Солуну, данас

Грци на дужности српских пароха


Конзулат је 1946. године донео одлуку да се позову Хиландарци за свештенослужитеље у Солуну. Тада је одобрен и кредит од Министарства иностраних послова, од којег би парох примао одређену плату. Међутим, познато је да су двојица монаха само једном дошла у Солун и да су новац добијен од Конзулата (42 $) уложили у оправку храма. Конзулат је имао информације1 да је то последица претњи грчке полиције манастиру у циљу разбијања колоније. Конзул Илијић, због неслагања са Српском црквом, предложио је да се доведе неко од свештеника тзв. „македонске цркве."2 Док су у Конзулату ишчекивали неког из Македоније, Солунска митрополија је поставила једног грчког свештеника који је знао службу на црквенословенском језику. Овај свештеник је служио и приликом полагања венаца 1946. године на Зејтинлику, када је конзул Илијић, својим говором, увредио грчку државу,3 због чега се српски храм у Солуну поново затвара.

Након годину дана, за потребе српских грађана у Солуну, ангажован је Грк Александрос Паркосидис, који је иначе био руски емигрант, а касније је постао и свештеник у руској цркви у Солуну. Као хонорар за службу у овом храму примао је 250.000 драхми месечно. Поред свештеника, Конзулат је још плаћао и појца, исто Грка емигранта из Русије, извесног Николаидиса, који је примао 100.000 драхми месечно, а ангажован је и плаћени црквењак Христо Чурчидис, чије је месечно примање износило 150.000 драхми а плаћан му је био и стан у конаку. Негде у октобру месецу 1949. године сва тројица су тражила повишицу, а како се њиховим молбама није удовољило, остали су убрзо без ове службе. Тако су Срби поново остали без свештеника у Солуну.
НАПОМЕНЕ
1 Р. Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Службени лист СРЈ, Београд, 1998.
2 Исто.
3 У говору који је пренела грчка штампа рекао је: „Они су својим сјајним отпором против аустро-немачког завојевача у отаџбини, својим тешким самопрегорним пробијањем кроз албанске кланце и гудуре, и коначно својом јуначком смрћу по овим македонским планинама..."