среда, 01. јул 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 10. део

Хиландарски метох зграда у средини.

Живот метоха до краја XX века


"Почетком Другог светског рата престају да долазе српски свештеници из отаџбине. Храм је био затворен, а конаке су настањивали Бугари. Прилике су биле доста теже у односу на претходни рат, јер су богослужења била све ређа. Чак су и хиландарски јеромонаси све ређе долазили, што није био случај у првом рату. Међутим, у овом периоду, хиландарско братство није било многобројно, те није ни могло да издвоји неког јеромонаха за метох у Солуну, јер он није давао никакве приходе.

Још у јулу 1919. године монаси су се жалили министру вера Тихомиру Алауповићу да манастир, претходних двадесет година, има само трошкове на метоху у Солуну и да све приходе користе Срби из колоније, а не монаси. Свештеници, који су обављали дужност пароха колоније, користили су црквене сасуде, одежде, књиге и ћилиме. Уље за кандила је такође било из манастира, који је уједно покривао и све трошкове храма и конака, а ниједан део прихода није ишао њему. Стога братство захтева да се манастиру врате сви метоси које користи Конзулат.1

Доста касније, 19. априла 1945. године, проигуман Мојсије је упутио Амбасади Краљевине Југославије у Атини (Конзулат у Солуну није радио), писмо којим захтева да се манастиру врате на коришћење храм и конак у Солуну. По завршетку рата, у конак метоха су се уселиле грчке избеглице. Ускоро стиже и одговор из Атине (2. маја 1945) да ће се зграде метоха у најкраћем року испразнити како би их манастир преузео.2

По завршетку рата, оживљавање парохије и храма у Солуну је често најављивано, али не и остварено. Новој држави ДФНР Југославији ово је представљало велики проблем. Хитно је требало поставити чувара гробља и пренети немачке војнике сахрањене током рата на њему. Генерални Конзулат је предлагао да се за солунског свештеника постави јеромонах Мојсије Хиландарац, који би примао извесну новчану помоћ, а не плату, да се не би увредила Патријаршија од које није тражена сагласност. Међутим, ни овај план није реализован.3

Након исељења грчких избеглица, у конак су се уселили српски емигранти. Конзулат је настојао да се они, по сваку цену, избаце из метоха, док их је део монаха штитио, сматрајући да не би требало одржавати везе са комунистичком Југославијом, већ са емиграцијом.
НАПОМЕНЕ
1 Р. Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Службени лист СРЈ, Београд, 1998, стр. 174.
2 Белешке проигумана Мојсија (Ђоровића) налазе се у манастиру Хиландару. Подаци се поклапају и са другим изворима.
3 Р. Радић, исто.