субота, 06. јун 2015.

Нишки метох - последњи хиландарски метох у Србији


фото: М. Тодоровић

Није познато ко је манастиру Хиландару даровао метох у Нишу1, али постоји предање да је неки младић, каснији хиландарски монах, поклонио манастиру плац у Нишу, од осам и по ари са кућом од пет соба, кухињом и подрумом.

У време Отоманског царства, Ниш, осим хиландарског метоха, готово да није имао место за окупљање Срба и за богослужбене обреде. Окупљени око Хиландараца са метоха, Нишлије су дошле на идеју да у близини метоха подигну храм који су посветили Св. Архангелима. Уз највећу подршку хиландарских економа радови су завршени 1825. године, а посредством монаха са метоха Игнатија и Јоне, 1815. године добили су за ико-ностас храма тринаест икона.
Хиландарски јеромонах Виктор (Чолаковић), рођен око 1783. г. у Румелији, управљао је овим имањем четрдесетак година - све до 1873. г. када је изабран за митрополита нишког3. Као митрополит завршио је градњу Саборног храма, помогао изградњу храма Св. Пантелејмона (1879) и повратио цркву Св. Николе. Даривао је Хиландар са 4.000 дуката, а после његове смрти (1888) код разних дужника пронађено је још 8.000 дуката, док је 1.000 ископано у кући метоха. Део новца дат је Министарству просвете за Хиландар, док је део покушао да присвоји један нишки трговац хаџи Михајло X. Пешић. Спор око заоставштине је вођен око десет година. Хиландар је заступао адвокат Алекса Новаковић, и на крају спор је решен у корист манастира. Међутим, крадљивац, који је осуђен на затворску казну, побегао је из земље тако да новац никада није враћен манастиру4.

После Виктора на нишки метох дошао је архимандрит Василије, који одатле убрзо одлази на метох у Солуну, а после њега на нишки метох су дошли јеромонаси Киријак и Аксентије. Иначе, Аксентија су 20. децембра 1907. г. изабрали за саборног старца манастира Хиландара.
У току Првог светског рата Хиландар није имао ниједног свог монаха на овом метоху. За то време о њему брину бугарски свештеници. Од 1920. до 1922. г. на овом метоху живи Антим Мелешанин, затим јеромонах Герман (1922-1924), па јеромонах Викентије /Илић/ (1924-1957). Новембра 1924. године Министарство вера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело је одлуку да метох у Нишу потпадне под управу Духовног суда Нишке епархије. Јеромонах Викентије на метоху је преживео и савезничко бомбардовање, 5. априла 1944. године, када је једна бомба пала на метошки конак, мада је већ наредне године, уз помоћ Црквене општине, успео да обнови две просторије у порушеном конаку и тиме га поново оживи.

Након Другог светског рата већи део метоха је национализован од нове комунистичке власти. Гашењем функције економа метоха у Хиландару угашени су и сви метоси. Јуна 1961. г. старци манастира: Данило, Мојсије, Сава, Михаило и Павле поново упућују писмену молбу да нове власти исплате одштету на име експропријације имања у Нишу, јер су, годину дана раније, тражили на име одштете 100 грла мушке расне телади. Патријарх Викентије 1954. г. је, такође, молио власти да оставе метох у Нишу да бар фигурира као симболична веза матице и Хиландара. Како је требало финансирати изградњу нове библиотеке у Хиландару, а да би се смирила ствар око нишког метоха, јер је 18. октобра 1959. г. Патријаршијски управни одбор упутио захтев да се исплати надок-нада Хиландару, решено је да Скупштина града Ниша само формално изда потврду да је исплатила новац за библиотеку на име ове одштете, док је новац за изградњу у ствари дао Завод за заштиту споменика културе5. Потврда је гласила на износ од 33 милиона динара.

Касније, део имања је откупио Петар Гагулић, из Ниша, други део је добила војна управа, трећи је откупио Милан Обрадовић на коме је подигао породичну кућу, а на четвртом делу никлаје вишеспратница.

Манастир је доста касније, средином осамдесетих година успео да поново оживи свој метох на коме је нзграђена црква и конак. Освештавање на Делијском вису извршено је на Светог Саву 1991. године. За првог економа новог нишког метоха именује се јеромонах Рафанло6 (1991), који се, због потешкоћа око руковођења већ након месец дана писмено обраћа Сабору манастнра7. За новог економа манастир шаље монаха Николаја (Стојановића), али се одлуком Сабора економ повлачи у манастир већ 1992. године, када се метох званично предаје Нишкој епархијина управу.

Данас је, на месту некадашњег хиландарског метоха, изграђена школа и интернат за ученике Богословије. (Велика бела зграда која доминира на слици доле)

фото: М. Тодоровић

НАПОМЕНЕ
1 Петар Гагулић, Метох манастира Хиландара у Нишу са преписком, Ниш, 1968.
2 Еп. Сава шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996, стр. 76.
3 П. Гагулић, исто.
4 Архив Југославије, СКВП.
5 Одлуком Сабора Хиландара 4/3 од 19. 2. 1991. г. шаље се овај сабрат на метох.
6 Примљено на Сабор 30. 3.1991. г.
7 Саборска одлука 8/2 од 16. 9.1992. г. да се економ врати у манастир, а метох уступи Епархији нишкој. Исте године, одлуком 13/3 позива се нишки Епископ на манастирску славу како би се уједно направио договор око метоха. Записник 14/1 из исте године саопштава нам да је Епископ обавестио Сабор о лошем стању метоха. Одлучено је да и даље метох остаје манастирски али се поверава на чување Епископу нишком.