четвртак, 18. јун 2015.

Питање метоха у Србији данас


 У разговору са члановима Савезне комисије за верске послове, патријарх Герман је фебруара 1965. г. изнео предлог о обнови манастира Св. Стефана крај Београда, у селу Сланци, као места на коме би се припремали будући монаси за одлазак у манастир Хиландар. Овај предлог патријарх је поновио 1966. г. када га је Републичка комисија прихватила издвојивши средства од 20 милиона динара, за те сврхе.1 Обнова манастира Сланци је започета тек седамдесетих година и траје још увек, а идеја патријарха Германа, да овај манастир буде место за припремање кандидата за одлазак у Хиландар, никада није заживела, поготово што су временом услови за одлазак на Свету Гору олакшани.

Ову идеју патријарха Германа је, на неки начин, оживео, доста касније, епископ банатски Амфилохије. На његов предлог, манастир Хиландар је на својој Саборској седници од 25. новембра 1986. године донео одлуку о признању манастира Хајдучице у Банатској епархији за свој метох. Овде је, као што је и патријарх Герман желео у Сланцима, епископ Амфилохије окупио братство које је, након припрема, заиста отишло у Хиландар2. На територији данашње Банатске епархије Хиландар је поседовао више метоха. На једном од њих, тачније у Петрограду (данашњем Зрењанину), упокојио се Св. Рафаило банатски, као економ овог метоха3.

Сабор манастира Хиландара, на свом заседању од 15. јула 1986. године, примио је писмо од епископа зворничко-тузланског, којим обавештава манастир да је у овој епархији, на планини Романији, одредио место за изградњу хиландарског метоха, и с обзиром да би јерођакон Алексеј (Константин), који је код њега у епархији, радо остао на том новом метоху, он ће га, ради потреба метоха, рукоположити за јеромонаха. 

Након решавања спора између манастира и оца Алексеја, који се, опет без јављања Хиландару, враћа у манастир свог пострига, Дечане, Сабор, као благослов новом метоху, шаље икону са ликом Богородице, Св. Саве и Симеона.

Почетком деведесетих година XX века, сремски епископ Василије обратио се манастиру Хиландару са идејом да се обнови и некадашњи хиландарски метох у Карловцима, такозвана Горња Црква. Манастир, из својих разлога, није био у могућности да прихвати овај предлог4. Исто је одговорено и на предлог Врањске епархије, да се обнови стари метох Св. Николе крај Врања, који је некадашњи дар цара Душана Хиландару од 28. марта 1343. године. Након неколико година у селу Дренчи (Жичка епархија), формиран је одбор за обнову хиландарског метоха званог Душманица са остацима средњевековног храма.

Одлуком манастира 1995. г. продати су још неки метоси: Просфорион крај Уранополиса, површине 12.387 квадрата. затим метох крај Трипитија, Уранополис 2.000 квадрата са старим виноградом од 15.707 квадрата5 док је, две године раније. продат и метох крај Неа Роде и још један до Уранополиса. У Солуну су остали сачувани црква Св. Саве и нешто стамбених и пословних простора, док је један део продат 1996. године6.


НАПОМЕНЕ
1 Р. Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Службени лист СРЈ, Београд, 1998,стр. 168-9.
2 То су данашњи јеросхимонаси Кирило и Рафаило и монаси Илија и Данило. Од њих данас је у Хиландару само отац Кирило.
3 Једини траг је икона Св. Рафаила са натписом на полеђини у коме се каже да је овај светац био на послушању економа манастирског метоха. Икона се налази у олтару Саборног храма манастира Хиландара.
4 Сабор 21. јуна, 1994. г. одбија предлог због недефинисања да ли би метох имао само титулу хиландарског метоха или би био право власништво манастира. У метохијским црквама, по правилу се, на литургији, помиње епископ који је над манастиром, а не на чијој се територији налази имање. Такође, помиње се игуман манастира, јер метох не може имати игумана већ економа. Данас, Сланци, који се пред-стављају као хиландарски метох, не помињу ни хиландарског игумана нити Хиландару надлежног епископа. Напротив, имају својег настојатеља и братство манастира.
5 Записник Сабора 12/1 од 24. 10. 1995. г.
6 Одлуком Сабора 21. 2. 1996. у Солуну су продати станови у улицама: Флеминг-Македонијас 2 - два спрата по два стана од по 100 м2, један од 73 м2, половина радње у приземљу од 73 м2; Виропос 4 - стан од 102 м2; Додеканису 8 - од 80 м2; Комнинон 3 - такође, од 80 м2; Соломос 51 - стан од 125 м2 и радња у приземљу од 88 м2.