четвртак, 11. јун 2015.

Грчка експропријација светогорских метоха



Након грчко-турског рата у Малој Азији грчки народ је морао масовно да се враћа на територију Грчке државе, али, како држава није имала могућности да насели толики број избеглица, апеловала је на патриотизам грчких светогорских манастира. Од њих се тражило да уступе нека своја имања ван Свете Горе под десетогодишњи закуп за пет милиона драхми1. Међутим, убрзо су имања и насилно узимали и то, првенствено, не грчких манастира Свете Горе. Најпре, је извршена реквизиција стоке на Светој Гори, а затим је организован и новчани зајам. Хиландар је, у првом налету избеглица, дао држави своја имања у околини Сереза, а касније је држава одузела и метох Каламарија, имања на Касандри, део Кумице и Корону. Између Свете Горе и Јерисоса одузето је 2.000 хектара, а на Западној Халкидици око 1.000 хектара2. Поседи су одузети 1923. г. док је надокнада извршавана каснијих година. Скоро да је одузет и метох Каково, за кога патријарх Дими-трије тврди да је поклон цара Душана3, око кога манастир ступа у парницу са грчком државом (спор је на крају манастир коштао око 500.000 динара).

Митрополит Гаврило Дожић, који је био изасланик Српске цркве, на конференцији у Цариграду 1933. године, успео је да издејствује повратак одузетих поседа Хиландару, чији је једно време и он био сабрат.4
НАПОМЕНЕ
1 Весник Сриске Цркве, децембар 1924, стр. 619.
2 Гласник СПЦ-а, 1934, бр. 7-8, стр. 135.
3 У писму 1928. г. Министарству вера патријарх, између осталог, каже: „Цариградска патријаршија, у лику патри-јарха Мелентија, извршила је препад на Св. Гору... Хилан-дару су тако готово одузели метох Каково, на Орфанском заливу, кога је сам цар Душан купио и са тапијом приложио манастиру Хиландару..."

4 Гласник СПЦ-а, 1938.