понедељак, 29. јун 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 7. део


Пароси у току Првог светског рата


Након архимандрита Онуфрија (1914), отприлике око годину дана, дужност пароха обавља свештеник Петар Трајковић, избеглица из Тетова. Убрзо за њим долазе многи свештеници избеглице, заједно са избеглим народом, као и војни свештеници. На основу списка који је саставио, каснији парох солунски, Милутин Петровић, навешћемо имена свештенослужитеља током Првог светског рата: Сава Симић, требињски парох, у Солуну служио 1915. године, већ помињани архимандрит Теофило Хиландарац (1915), Јован Д. Илић, дојрански намесник (1915), Милан Димитријевић, свештеник из Велеса (1915, 1917), Глигорије Поповић, грделички парох (1916, 1918), јереј Кузман Анђелковић (1916, 1917), Захарија Поповић, свештеник из Пореча (1916, 1917), свештеник Аритон Поповић (1916), свештеник Стојан Аранђеловић (1916), после рата окружни прота пиротски, јереј Петар Јордановић (1916), Методије (Миловановић), игуман манастира Лешка код Тетова и уједно војни свештеник Команде места (1916)1, јеромонах Сава (Митровић) (1916), прота Трајко Милошевић, намесник кичевски (1917), Ђорђе Поповић, свештеник из Злетова (1917), Радисав - Раја Лазаревић, војни свештеник при Команди места (1917), после рата парох и намесник трстенички, јереј Павле Наумовић (1917), Цветко Митровић из Пореча крај Тетова, бродски свештеник (1917), свештеник Трајко Арсић, намесник Криве Паланке (1917), јереј Михаило Стојаковић, парох топчидерски и свештеник исељеничке инспекције у Солуну (1917, 1918), Љубомир Поповић, парох предејански (1917), Јован Јевтић, парох калановачки, војни свештеник при Команди места (1917), после рата војни свештеник Пете армијске области у Нишу, Михаило Поповић, парох градњански (1917), јереј Светозар Костић (1918), касније намесник јабланички у Лебану, прота Љубисав Милетић из Зајечара (1917), Лукијан Бибић, војни протођакон (1917), познати академски сликар, Сава Илић, свештеник Допунске команде (1918), парох бановопољски Трајко Ковачевић, војни свештеник при Команди места (1917-1918), Софроније (Миловановић), старешина манастира Манасије, војни свештеник при Команди места (1918), јереј Владимир Поповић, члан Духовног суда у Београду (1918), игуман Макарије (Милетић), старешина манастира Раванице и војни свештеник (1918).


НАПОМЕНЕ

1 Под овим именом срећемо 1908. године и једног монаха у Хиландару.