понедељак, 29. јун 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 6. део


Хиландарци пароси у Солуну


Почетком Првог светског рата, црква и држава нису више биле у могућности да шаљу своје поданике из Србије на дужност пароха и свештенослужитеља Светосавског храма у Солуну, те је бригу о томе преузео манастир Хиландар. Први хиландарски монах - парох у Солуну, био је архимандрит Лукијан (Хаџић), родом из Страгара код Крагујевца, иначе, дипломирани теолог Цариградске духовне академије на Халци.1

На дужности солунског пароха налазимо га први пут 23. маја 1913. године. У то време, архимандрит Лукијан се налазио на служби чиновника у солунском Конзулату, а уједно је обављао и функцију референта за Хиландар.2 Године 1926. он постаје и аташе истог Конзулата. Осим српског и грчког, говорио је још и француски и италијански језик и, између два светска рата, био је најмаркантнија личност манастира Хиландара.3
Упокојио се 12. фебруара 1941. године у Солуну, где је и сахрањен.

Поред архимандрита Лукијана, на овом послушању налазио се и архимандрит Теофил 1915. године. Дошао је, око 1900. године, уместо архимандрита Венијамина (Венијамин је напустио манастир и отишао у Србију)4, као плаћеник из Србије, и, на интервенцију српског конзулата, ускоро је ушао и у Сабор манастира. Сабор је, на свом заседању од 1. јануара 1908. године, за епитропе потврдио прошлогодишње - архимандрита Теофила и јеромонаха Панкратија.5

Године 1913, у матичним књигама, налазимо уписаног и игумана Теофила (Стевановића), мисионара Српске православне цркве у Америци. Постоји вероватноћа да се у оба случаја ради о истом архимандриту Теофилу.

Затим се појављује јеромонах Ксенофонт, родом из Пирота, који је 1906. године био на послушању подеконома на Кумици,6 а онда опет мирски свештеник, али само на кратко време, извесни Риста Шуменковић. Већ 1914. године наилазимо на име архимандрита Онуфрија (Вукосављевића), „једног од највиђенијих и са архимандритом Лукијаном, најпоштованијих Хиландараца у Светој Гори и Солуну".7

По неким статистикама, Солун је 1913. године имао 120.000 становника. Од тога 55.000 Јевреја, 30.000 Турака, 18.000 Грка, 10.000 македонских Словена, 7.000 Јермена, Цинцара, Срба, Италијана и Цигана.
НАПОМЕНЕ
1 Војвода Василије Трбић, Мемоари 1, Београд, 1996, стр. 57.
2 Р. Радић, Хиландар у државној полиитци Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Службени лист СРЈ, Београд, 1998, стр.74.
3 Исто, стр. 130.
4 Венијамин се касније (1903) враћа поново у Хиландар.
5 Р. Радић, исто, стр. 65.
6 Р. Радић, исто, стр. 60.
7 Прота Милутин Петровић, Црква Св. Саве у Солуну и њени свештенослужитељи, Православна мисао, Београд, 1980.