субота, 27. јун 2015.

Хиландарско подворје у Солуну, 3. део

Солун

Локалитет метоха

Једно од неизбежних питања, када се говори о хиландарском метоху у Солуну је, свакако, његова локација. У којој четврти, или барем, у ком делу Солуна се налазио хиландарски метох Светог Ђорђа, односно, Свете Тројице?

Имајући у виду да су монаси манастира Хиландара, у више наврата, куповали некретнине у области Светог Парамона, где се налазио и манастир Светог Јерусалима (и неки историчари додатно то потврђују)1, сматра се да се ту налазио и централни метох Светог Ђорђа. М. Живојиновић, у раду Солунски метох манастира Хиландара, наводи неке чињенице до којих је дошао историчар Кисас, а из којих сазнајемо да је црква метоха, после обнове у XVI веку, посвећена Св. Сави и рестаурирана 1900. године, и да је, данашња, модерна зграда, подигнута између 1950. и 1960. године, у улици Камвунион број 1. Кисас је тиме одредио и положај четврти Светога Парамона, локализујући је, јужно од данашње улице Игнатије, северно од четврти Хиподрома, источно од четврти Митрополије и западно од градских источних зидина.
Међутим, око 1320. године монаси манастира Ивирона су, мењајући неке своје поседе, дошли до власништва једне цркве и воћњака у четврти Светог Парамона. Касније, издавањем Душанове повеље Ивирону 1346. године, овај ивиронски метох се помиње као место близу Златне капије, дакле, у западном делу Солуна. Ови, као и неки други подаци, указују на то да четврт Св. Парамона није могла да се налази онде где је С. Кисас локализује, али то не значи да се ту није налазио ни метох Светог Ђорђа, како тврди Кисас, јер се за њега и не зна поуздано да ли је био у четврти Св. Парамона или не.

Једини поуздани траг о локацији хиландарског метоха налазимо у повељи из 1316. године, о коришћењу воде која тече од Хортаита ка метоху (Άπό του̃ Χορταϊτου είς το μετόχιον). Западни део Солуна се снабдевао водом од извора Лампета, што потврђује претпоставку да се метох није налазио у четврти Св. Парамона, а, пратећи водовод хортаитске воде, заиста долазимо на место које Кисас наводи.

НАПОМЕНЕ
1 М. Живојиновић и С. Кисас.