понедељак, 27. април 2015.

Краљ Александар Обреновић у Хиландару о Васкрсу 1896.





Манастир Хиландар 15–27.5.1896.



Поштовани пријатељу,

Хтео сам пре да Вам напишем о краљевој посети, али сам мислио да сте опет негде на путу тако да сам одлагао са писањем. Осам дана унапред, стигао је телеграм из Солуна који је послао српски конзул, у којем се наводи да краљ жели посетити Хиландар на Велики четвртак и по Божјој вољи остати ту до Ускрса.

Са Протом Свете Горе и хиландарцима на степеништу улаза северне (леве) певнице
Одмах се је кренуло са припремама. Свуда се је сређивало, чистило, пут ка мору се оправљао, изградили су се лукови од цвећа и убрзо све је било спремно за пријем овако битног госта.


Њ. К. В. Краљ са својом свитом и представницима Отоманског царства
Архимандрит Данило је отишао до Солуна да би сачекао краља и са њиме дошао. Два дана након тога дошао је и владика Димитрије (Нишки, прим.прир.) са једним полицијским комесаром, такође је дошла и турска војска, 40 пешадинаца и 12 војника на коњима. Патријарха (Васељенског, прим.прир.) је телеграмом обавестио протат, чији су се достојници окупили у оближњем манастиру Есфигмен, зато што код нас не би било довољно места. Краљ је пристао у четвртак поподне. У пристаништу је на њега чекао владика са неколико монаха, чланови протата , полицијски комесар и полиција из Кареје. Направила се поворка, на челу се налазило 12 војника на коњима, а на крају група бугарских путника, владика је ишао поред краља.



На половини пута до манастира, где се налази крст, око њега неколико чемпреса и недалеко од њих царска маслина (Цара Душана, прим.прир.), замољен је краљ да посади две маслине и два чемпреса. Све је било спремно, краљ је само придржавао дрвеће које је стајало у рупи. Овде је начињена и прва фотографија. Маслине ће се вероватно примити, али за чемпресе је већ било касно који су се осушили и потребно их је заменити новим дрвећем.






Вероватно се сећате капеле у близини манастира (где је дошла Тројеручица из Србије, прим.прир.), ту је на краља чекало цело манастирско братство, попови и ђакони обучени у свечана црквена одела. Краљ је пољубио крст и јеванђеље након чега је поворка наставила ка манастиру уз мало застајање да би се опет начинила фотографија. Испред самог улаза у манастир, направљене су две колоне од тих 40 војника, а у предворју је краљ дочекан са хлебом и сољу. Архимандрит Василије је пожелео кратку добродошлицу након које је следовало гласно „Живијо“,  потом се ишло директно у манастир где се одпевало „Многаја лета“, након чега је отишао краљ у конак и своју собу.


Где сте боравили и ноћили приликом Вашег боравка, тамо се је налазио секретар, у суседној соби спавао је краљ, министар је био код архимандрита Василија, остали чиновници су били распоређени сваки код по неког старца, слично томе и остали гости.

Желите да знате како је краљ проводио време код нас? Ишао је само до цркве, из манастира није излазио. У петак је посетио библиотеку, представио сам му се, након тога ме је поздравио и рекао да је читао моју брошуру затим  је отишао до цркве и разгледао је. Када је пољубио плаштеницу, оставио је тамо неколико наполеона, чиновници такође нешто, укупно је тамо остало седам и по наполеона које су међу собом поделили попови и црквењаци.


У ноћи на недељу, када се слави Васкрс,  није било дозвољено пуцање као и обично, краљ је био на бдењу целу ноћ у цркви, напољу је стајала стража, која је иначе била распоређена тако што су се два војника налазила на степеницама све до краљеве собе, а испред саме собе још двојица. Литургију је служио владика, краљ је ишао на причешће, као и цела његова пратња. Старци су краљу подаровали следеће поклоне: Изрезбарен дрвени крст (датира из 1781. направљен руком монаха Лаврентија Хиландарца), бројаницу од ћилибара. Морао сам из библиотеке да изнесем Мирослављево јеванђеље и из архива се узео најстарији документ, повеља Стефана Немање.

Литијски барјак са Светим Српским Владарима, поклон Краља Александра Обреновића Хиландару

За узврат су нам уручени ордени, како турским војницима тако и монасима, није било довољно за све тако да ће неки бити накнадно послати из Београда. Ја сам добио орден Светога Саве 3. реда, Панкратије (један од тројице усвојених синова Саве Хиландарца, прим.прир.) 4. реда. Тога дана сам био позван на заседање. Седело нас је тамо 30 особа, ручало се у саборном предворју. Секретар је уручио старцима 750 наполеона као краљев дар за манастирске потребе. 


У понедељак је краљ отишао, турски брод је чекао у заливу на краља. Краљ је отишао пешака исто као што је и дошао, иако су коњи и мазге били припремљени. Док је дочек био у свечаној униформи, расатанак је био у цивилном оделу. Зато што је током ноћи падала киша, направило се блато и док су стигли до пристаништа сви су били прљави. Владика Димитрије и наш архимандрит Хрисант испратили су краља до Русика, где је на краља чекао брод који га је одвезао до Атине(на Олимпијске игре, прим.прир.). У руском манастиру задржао се краљ 2-3 сата, владика и Хрисант следећег дана су дошли у Хиландар. Владика жели да посети све атонске манастире и тек онда да се врати за Србију.

У манастиру Пантелејмону. Са Краљеве леве стране игуман Архимандрит Андреј

Писао ми је професор Ковачевић да је моја књига о Атосу преведена на српски језик, а убрзо ће бити и одштампана. Биће то скоро 6 година од како сам на молбу једног професора из Беча написао немачки спис о Атосу, тј. физичко-географске карактеристике, историју и опис свих манастира и скитова. Зато што се није могао наћи издавач, послао сам рукопис до Софије, да би се превео и иштампао на бугарском језику. Због тога што је текст писан мало више у српском духу, остао је тамо скоро годину дана, док нисам на понуду професора Ковачевића послао текст за Београд. Ко финансира издавање још увек не знам.


Што се тиче објаве у новинама о нашој библиотеци, послао сам за Праг каталог, који ће тамо бити иштампан. Професор Ковачевић се веома наљутио на мене, зато што је по њему каталог требало бити издат у Србији никако у иностранству и такође је желео да учествује у рецензији текста. Мој изговор је тај да он за време свог боравака у манастиру није ништа слично захтевао, иако као министар нема ни времена за то, зато што досад није издао списак наших докумената, са којима је требао бити готов за два месеца а већ је прошло осамнаест.

1897. желим до Чешке, донећу за Београд све што ћу имати спремно за јубиларну књигу. Током зиме ћу све лепо припремити. Рашић ми је обећао свој путопис до Палестине који је марљиво писао. Сви из краљеве пратње су жалили за тим што управа академије није дала манастиру обећане књиге тако да ће проћи без цензуре. Зету Калоуску сам писао о посети краља Александра, он је од тога написао текст који је био објављен у Гласу народа.


Доста дуго је чекао кнез Фернинанд (бугарски претедент на царски престо, прим.прир.) на потврду свога тријмуфа, пре неколико година је обећао једном старцу да када га султан призна за кнеза да ће он исплатити све дугове Хиландара. Прича се да ће приликом посете Атини посетити и Свету Гору.


 Срдачно Вас поздравља Ваш искрени пријатељ


 Сава Хиландарац (иначе по националности Чех, прим.прир.)