понедељак, 23. фебруар 2015.

Часни пост



Недеља праштања

железно било

У недељу сиропусну увече, за почетак вечерње, клепа се сат раније, свеће се пале славословно, ради входа и великог прокимена. Након трпезе удара се у железно било припрате, или у свакодневно железно било, ради сакупљања братије и почиње мало повечерије без читања канона. За то време братија целива све иконе у храму по реду. Након отпуста, свештеник чита молитву из чина исповести „Господе Исусе Христе, Сине Бога живога...” Сва братија одлази у полуноћницу (средњу припрату) просто, као у литији певајући стихиру гласа првог из октоиха „Двери покајања ми отвори...”. Након праштања братије које се врши током ове стихире у припрати, игуман или духовник, или пак ко други од старијих, чита слово о посту.


Пази: Ако се неко од братије упокоји у овај дан, или током прве седмице поста, то помен који бива у трећи дан по упокојењу преносимо на суботу, а девети дан на суботу следеће седмице. Четрдесетодневни парастос не померамо ни у ком случају.

Пази: После повечерија доносе се и постављају завесе на двери и иконе[1] и прекривачи за певнице, налоње и за проскомидију и за свети Престо, који иду уз свети пост. Доноси се у храм и посебни налоњ[2] за читање Псалтира током поста. На литургијама Пређеосвећених Дарова, током читавог поста, отварају се завесе пред престоним иконама Господа и Богородице, док суботом и недељом се отварају завесе испред свих икона.




Света велика четрдесетница

Попедељак прве седмице поста

У неким обитељима првог дана поста изоставља се полуноћница.
Црквењак између царских двери и полијелеја поставља налоњ за читање катизми. Током читавог поста, катизме се читају са овог налоња. Молитву на крају јутрења „Небесни Царе...” чита игуман или ко други од старијих монаха. На великом повечерију само је једна старачка[3] молитва „Владико Боже...”.
У прва два дана поста братија не узима ништа од хране нити од пића, тако не узима ни антидор нити освећену воду. Такође, се избегавају сусрети и било какви разговори међусобно.
Пази: Само у понедељак прве недеље поста клепа се за јутарње правило сат касније. За јутрење и вечерње током поста не удара се у железна била, осим у суботу другу, трећу и четврту поста на јутрењу и у четвртак Андрејевог канона. Током поста, за почетак часова црквењак удара у свакодневно дрвено било и то за почетак трећег часа удара три пута, за почетак шестог, шест пута и за почетак деветог, девет пута. За почетак Великог повечерија, удара у свакодневно дрвено било три пута по дванаест удараца. Док петком вече, за почетак Малог повечерија, удара у мало клепало обилазећи око храма, без заустављања.

Светогорски богослужбени устав


[1] Ово је обичај манастира Хиландара, да се постављају завесе испред свих икона које имају златне или сребрне окове, како они не би, својим сјајем, нарушавали мирноћу поста. Сличан обичај је постојао у цркви у Пироту, који су својевремно и донели хиландарски монаси.
[2] Обично то буде налоњ урађен у интарзији са седефом или слоновачом. Такође, у посту, игуман или гостујући Архијереј користе жезал од слоноваче или седефа, а никако металне.
[3] Молитва коју из почасти чита неко од Стараца, старијих монаха или гостију. Види 1.део књиге.