среда, 21. јануар 2015.

Хиландарска долина - келија Св. Јована Златоустог

почетак XX века

При врху Хиландарске долине налазе се рушевине келије Св. Јована Златоустог. Оснивач ове монашке насеобине био је чувени руски старац јеросхимонах Кирило (Абрамов), први председник Удружења руских обитељи на Светој Гори. Удружење је окупљало руске келиотске заједнице, са циљем јачања и очувања руског монаштва ван Русије, пре свега на Светој Гори.




На свом врхунцу, хиландарска келија Светог Јована Златоустог бројала је и до сто руских монаха. 


Братија ове келије се бавила проуводњом маслиновог уља, које су извозили за царску Русију, као и прерадом дрвета и лековитих трава. Међутим највећу славу овој келији донела је њена позната иконописачка радионица, које се поред иконографије, бавила и израдом окова за иконе. У саборном храму матичног манастира Хиландара и дан данас се налезе поједине иконе са златним оковима, које су дело радионице ове келије.
иконописачки атеље
Митрополит Србије Михаило, будући превасходно монах, велику пажњу је поклањао обнови монаштва и манастира у Србији. Међутим, тешко је било поправити стање монаштва, обзиром да је став тадашње државе био непријатељски према њему, а материјално питање манастира нерешено.

Приликом свог боравка на Светој Гори, посетио је и келију Светог Јована Златоустог. Као велики русофил (школовао се и замонашио у Кијеву) понудио је оцу Кирилу, старцу келије, управу над српском царском лавром Високи Дечани.

Прибавивши потребне благослове од Цариградске патријаршије и Митрополита рашко-призренског Никифора, 14. јануара 1903. старац Кирило је преузео манастир Дечане. У Дечане је послао свог намесника јеромонаха Арсенија, са 28 братије. Манастир је одмах устројен по светогорском типику.

Након октобарске револуције зауставио се долазак Руса на Свету Гору. Појавом јереси именославаца Светогорци руске националности су десетковани. Келија Св. Јована Златоустог је доживела судбину скоро свих руских монашких насеобина, опустела је. Данас само њене рушевине, обрасле бршљеном и сада већ шумом, сведоче о величини и битности ове светогорске обитељи у историји Свете Горе. Покретна имовина је временом искоришћена за околне келије и скитове, док је највеће звоно данас на звонику Хиландара.