недеља, 18. јануар 2015.

Богојављење





Вечерас је у свим светогорским обитељима велико бденије. Велико бденије означава да је служба сва торжествена и у свему царска. Игуман стоји у празничној мандији у трону са жезлом у руци. 

За почетак бденија може се звонити и сат касније ако нема прекида, како литија за водоосвећење не би излазила по мраку. Кољива нема.

У манастиру Хиландару одмах након литургије креће литија носећи чудотворну икону Тројеручицу. Литија одлази до потока иза манастира где и бива водоосвећење. И у одласку и у повратку литије звоне сва звона, док на чело литије иде црквењак са клепалом. 

литија са Тројеручицом

место водоосвећења на потоку

У најстаријем сачуваном писаном типику за црквењаке манастира Хиландара, од 1895. године пише овако: Ашче же коеја непогоди, литија не будет сего честнаго и сјатаго дне по обичају, то на утрие ашче будет, сиреч 7. ден, и тогда просто водосвјатие бивает, а не сјатих Богојалениј великое.

Слично правило је и у манастиру Ивирону где се носи икона Портаитиса и одлази се литијом до места где се она чудесно и појавила баш на празник Богојављења.

У осталим обитељима водоосвећење се врши у фијали, док се претходног дана обавља чин водоосвећења у храму. Приликом оба водоосвећења, на прво певање тропара, црквењак даје звонару знак ударцом у железно било припрате, те отпочиње на звонику једна статија свих звона да звони. 



Манастири који су на морској обали,након водоосвећења творе литију до морске обале где благосиљају море, а манастирски радници и гости пливају за крст који се погружава у морску воду.