петак, 30. јануар 2015.

Манастир Зиг




Манастир Хиландар још није био сасвим завршен када Свети Симеон 13. фебруара 1199. умире. Храм је, свакако, био готов, јер је Симеон издахнуо у припрати, а у храму је и сахрањен. Сава је потом убрзао радове и исте године довршио манастир. У пролеће 1199. одлази поново у Цариград и добија од Алексија нов златопечатни сигилиј (јуна месеца), на основу кога се Хиландару уступа и стари, запуштени манастир Зиг (данас у рушевинама, на западној падини Велике Вигле), затим и право на држање лађе од 1000 мерица, и потврђују све привилегије и права из хрисовуље од 1198.

То је стари манастир који је био један од мноштва светогорских манастира.  Основан је почетком 10. века и био уништен непосредно пре 1198. Налази се на око 2км источно од Ураноуполиса, данас уз саму границу са Светом Гором, некада је био у оквиру манастирске заједнице. Манастир Зиг или некада називан Франкокастро је био један од најстаријих манастира на Светој Гори. По његовом уништењу с краја 12 века није више обнављан.  Открио га је 1984. Након опсежних ископавања Јоаким Папагелос и у првом ископавању је открио велики број византијских (Ромелијских) антиквитета и веома богато украшен подни мозаик католикона.

По старим документима из Протата од 958 год., наводи да је сам Свети Атанасије светогорац по доласку на Свету Гору, по савету старца духовника још као млад монах се прво подвизавао у области јужне Вигле, подручја где се и налази овај манастир.

Иначе се први пут назив Зиг спомиње код неких историографа још од 942 године, али се незна да ли се назив односио на област, манастир или неко насеље. Прво поуздан документ је из 992 године који наводи да се ради о већ изграђеном и добро утврђеном манастиру, а на списку игумана из 1018год. се наводи игуман Нефон из манастира Зигос. Иначе, већ у 10 веку манастир је имао велико братство и био високо рангиран у хијерархији светогорских манастира.
под у Зигу
Нема поузданих извора о томе како је и зашто манастир настрадао 1198 године када је и потпуно опустео, али на иницијативу Светога Саве српског цар Алексије III златопечатном сигилијем додељује манастир Зиг српском роду под управом манастира Хиландара већ 1199год. од када се и сматра Хиландарским метохом али у саставу Свете Горе.

По новијим истраживањима, се видело да је постојала делимична обнова католикона и трпезарије манастира у периоду 1201-1210 године, па се мисли да је то било под иницијативом манастира Хиландара, и не искључује се могућност да су га након делимичне обнове насељавали и српски монаси.

1211 године по наређењу римског папе, овај манастир насељавају Франци и од њега ће направити привремени магацин за опљачкане реликвије. Иначе се иста година помиње као време када су већ у првом налету Франци на 80 магарета пуни товара опљачканог блага изнели са Свете горе.

Сама грађевина, фортификација се састојала из 5 целина, католикона, трпезарије, конака, кула и одбрамбеног зида. Након дугогодишњих истраживања, одбрамбени зид манастира је имао чак 11 кула.

Сматрало се да од  12 века па до 1980 године манастир је био у рушевинама, када почињу опсежна ископавања и реконтрукција.
Зиг данас
Утврђено је да су камени блокови овог манастира били коришћени за изградњу Хотела Ксенија у Уранополису, 1960 год. Иначе су, новија исраживања открила да је на месту католикона још у 6 веку п.н.е била вероватно религиозна грађевина која је била активна до 4 века н.е.

Католикон манастира је изграђен у 11 веку. Састоји се од четири, јасно видљиве, фазе градње. Комплекс  чини, четири стуба, на које се ослања главни храм са уским припратом који је изграђен први. Затим на северној страни је капела са гробницом оснивача као и у јужној припрати у којој је гроб  вероватно неког од ктитора. оснивача. Сам храм је у облику крста са  2 капеле.

Мурали су до висине 2-4м и делимично добро су сачувани. Четири мермерна стуба који су држали куполу су нестали, али стубови са деловима куполе на северној страни одлично очувани. Од фрескописа представа Благовести у припрати је одлично очувана, док су два слоја живописа са приказима архијереја, вероватно Светог Николе добро очувани у нишијужне капеле.  

Најновијим истраживањима је итврђено да је католикон био у функцији током 16 и 17 века, јер се из тог периода налази други слој живописа на куполи и нишама јужног нартекса, па се сада сматра да је манастир Зиг поново запустео у току Грчког устанка када су га Турци разрушили, у 19 веку. Подни мозаици су добро очувани и потичу из 11 века.

У току ископавања, откривено је више предмета манастирског блага: оловни печати, сребрне медаље, путири, мермерне, стаклене вазе, ножеви, сребрни новац, богослужбени предмети.

Да ли од овог пронађеног покретног блага део има порекло из Србије, што би упућивало на насеобину српских монаха, остаје да се види.