понедељак, 12. јануар 2015.

Ликови Светогораца - Атанасије Рус


„Треба се пењати рукама и ногама, између ужасних камених провалија, изнад мора, које се одсијава доле, срце трепери и човек који се пење много пази да се не оклизне и не падне у провалију. Они који тамо живе са великим се трпљењем пењу и силазе, трпе Господа ради, да задобију вечни живот.“ (О Каруљи, В. Г. Барски)



монах Атанасије са Путином
Отац Атанасије Лавриотис, родом из Русије из далеког Владивостока. Као мирјанин одлучио се на хаџилук у Свету Земљу, али попут старих боготражитеља кренуо је пешке из свог родног града за Свети град Јерусалим. Путовао је три године. Таман када је дошао до границе тадашњег СССР-а истекао му је пасош, те је морао ту да сачека неколико месеци док није продужио документа. Током свог хаџилука сретао се са најневероватнијим ситуацијама, од совјетских атеиста преко ђавоиманих до благочестивих верника који су молитвом чуда чинили. По повратку из Јерусалима, није много чекао, отишао је на Свету Гору са жељом да се настани на Каруљи, светогорској пустињи. Будући да Каруља припада Великој Лаври он је отишао тамо по благослов од манастирских Отаца.

Велика Лавра
У то време игуман Велике Лавре био је старац Филип, света душа и велики светогорски духовник, имао сам част да га упознам. Старац Филип је задржао овог необичног Руса у обитељ Светог Атанасија чије му је име и дао на монашењу. Овог необичног Христовог војника. монаха Атанасија, сам упознао на крову Свете Горе, на врху Атоса 18. августа 1999. год. Преморени од пењања по усијаном камену, исцрпљени од ужареног августовског сунца посматрали смо необичног монаха који се неуморно пењао ка врху носећи на својим леђима огроман ранац. Када је стигао није сео да се одмара попут нас, већ је отпочео распакивање свог пртљага. Извадио је мали плински решо, џезву, пластичне шоље, неколико флаша воде, кутију ратлука, теглу са шећером, теглу са нескафом, са грчком кафом... посматрали смо га сви без речи. А он, у тој тишини окренуо се ка својој збуњеној публици и са тешким руским акцентом проговорио на грчком: „Добро дошли на врх Атоса, на посед Велике Лавре. Ја као сабрат Лавре бићу ваш гостопримац – ко је од братије за кафу?“ 
Током свог боравка у Великој Лаври, отац Атанасије је обављао послушања црквењака и помоћника параеконома. У Великој Лаври Пресвета Богородица се сматра економом манастира, отуда нико од братије нема послушање економ већ параеконом (помоћник економа). Отац Атанасије је са поносом говорио: "Ја сам помоћник помоћника Пресвете Богородице".
Каруља (део)
Након упокојења свога старца, игумана Велике Лавре, архимандрита Филипа, а по благослову новоустоличеног игумана Продрома, отац Атанасије се напокон преселио на Каруљу. 

Стефан Србин испред своје келије на Каруљи
(фото: www.pogledi.rs)
Тражио је од свог манастира, и добио је, благослов да обнови стару келију старца Стефана Србина, коју су Шиптари запалили. Из превелике љубави према Србима и према свом претходнику старцу Стефану, новообновљену келију посветио је Светом Сави Српском. Ово је једина келија на Светој Гори која је посвећена нашем првом Архиепископу.




келија оца Атанасија на Каруљи
Следи видео снимак оца Атанасија Руса и оца Серафима Србина на Каруљи. Каруља је иначе добила име по чекрку (καρουλι), уз помоћ кога пустињаци извлаче намирнице и друге потрепштине са пристаништа до својих келија. На овом снимку се види како монах Серафим допрема уз помоћ таквог чекрка потрепштине за своју келију са маленог платоа келије монаха Атанасија.