петак, 09. јануар 2015.

Вечан спомен!

Расудљиво газећи светогорском стазом живота, током 2014, у Вечност су се преселили


1. јуна, монах Мојсије Светогорац. Родио се у Атини 1952. Двадесет и пет година је проживео у келији Светог Јована Златоустог у Кутлумушком скиту Светог Пантелејмона. Остао је упамћен као угледан старац, који је једно време био и главни секретар (архиграматеус) Свештене Општине Свете Горе. Иза себе је оставио 52 књиге које је написао и приредио за штампу, као и на стотине чланака и беседа на еванђелске теме.



4. јуна, још један познати светогорски старац, теолог, писац, упокојио се у својој 85. години живота.старац Никодим је настрадао током своје посете светогорској пустињи Капсала, тако што је пао са мердевина у амбис. Окончао је овоземаљски живот на слични начин као и Св. Атанасија чије је житије допунио својим истраживачикм радом. Поред многобројних предавања и писане речи која је остала иза њега, остаће упамћен као иницијатор и један од оснивача организације Π.Ε.ΦΙ.Π (Πανελλήνια Ένωση Φίλων Πολυτέκνων) за спречавање абортуса и помоћ многодетним породицама.

8. јуна, Православна васељена је остала без једног од највећих духовника и светогорских
игумана двадесетог века архимандрита Георгија Григоријатског (Капсаниса). Рођен је у Атини 1935. где је и завршио Теолошки факултет на којем је стекао и звање доктора богословских наука. Важио је за једног од највећих каноничара и теолога Грчке. Седамдесетих година са групом својих студената долази на Свету Гору где постаје игуман манстира Григоријата. Обновом општежића постаје један од највећих духовника Свете Горе. Био је духовник и исповедник преко 300 монаха и свакодневни руководитељ братства од 80 монаха.





21. августа, је потонуо глисер манастира Симонопетра. Обаласка стража Свете Горе је одмах пристигла д помогне. Спасили су двојицу монаха (49 и 60 година) док је отац Иларион потонуо заједно са бродићем. рониоци су покушали да га спасу, али било је касно. Његова нога се упетљала у бродске конопце и заробљен њима предао је своју племениту душу Господу уз обалу свога манастира. Упокојио се у својој 68. години.







4. септембраТек што је замонашен на празник Светог Петра и Павла а већ је отишао. Добио је на монашењу за свог небеског заступника Светог Атанасија Атонског.  Свима је био све. И да орасположи и да заштити и да послуша. Поред послушања манастирског пекара трудио се и у ватрогасној екипи, као возач и у неретким пожарима. На послушању ватрогасца га је и смрт затекла. Положио је отац Атанасије живот за ближње. Похитао да спасе грчке колеге који су се ватрогасним возилом са пута сурвали у дубодолину код скита Свете Тројице. По чудесном промислу свом Господ га је призвао само једну кривину ниже. Његово ватрогасно возило је на сличан начин слетело у исту дубодолину. И као његовог небесног заступника, Господ га је узео у своје наручје ту недалеко од свога дома, цркве Свете Тројице.




17. октобра, се упокојио јеромонах Герман Симонопетрит. У својој 62. години предао је душу Господу у солунској болници АХЕПА након тровања печуркама.








30. октобра, григоријатска келија Пахомеји се опростила од свог старца Акакија. Пахомеји су позната келија у Кареји у власништву манастира Григоријата, баве се иконописом. Старац келије јеромонах Акакије рођен је 1921. године, био је један од многопоштованих карејских отаца.




30. октобра, у 95. години у миру преставио се Господу симонопетритски проигуман Галактион. Један од најпознатијих јеромонаха манастира Симонопетре, телесни отац игуманије манастира Ормилије и јеромонаха Атанасија Симонопетритског, стриц јеромонаха Јеронима Симонопетритског. Његова фотографија испод зидина Симонопетре позната је свима.